Ares
Godinu dana kasnije
Bio sam pijan kao letva. Jedva sam držao telefon u rukama i mislio sam da ću polomiti drveni sto na koji sam bio oslonjen čitavom težinom. Mozak mi je bio u rasulu ali ipak sam se zakikotao kao budala jer sam kroz prozor video kako Đovani skače u bazen na glavu. Imao je skoro stotrideset kilograma, stomačinu i istisnuo mi je skoro svu vodu iz bazena. Ksenia koja je bila sa druge strane žice je nervozno coktala. U poslednje vreme je previše coktala. Verovatno me je pitala nešto a ja sam se kliberio kao majmun i apsolutno je nisam slušao. U poslednje vreme sam je slušao sve manje i manje jer je sa nekim temama i izjavama preterivala. Neke stvari ne smeju nikada da se izgovore. Neke stvari su zabranjene i bolne. I bilo je vreme da moja majka to konačno nauči.
- ARES!
- Molim mama?
- Rekla sam ti nešto.
- Nisam te čuo, molim te ponovi mi.
- Vrati se kući. - Ksenia idalje nije shvatala da je ovo sada moja kuća i moj dom i novo mesto za život i dodajte na to još bilo koje sentimentalno sranje.
- Ne mogu da se vratim.
- Ares!
- Ništa Ares mama. Ovde mi je lepo, uživam, pecam i čitam po ceo dan. Čak sam se malo i ugojio. Pritom Đovani...
- Ares prokletstvo dete. Nisi dobro. Ja sam ti majka i ja to vidim. Boli me kad znam da ništa ne radiš da ti bude bolje.
- Jesam dobro.
- Ne nisi.
- Jesam mama. Da si došla da me posetiš makar jednom u zadnjih par meseci, videla bi da sam sasvim uredu. - uopšte nisam bio u redu. Bio sam nestabilan, lud i imao sam problem sa alkoholom. I nerviralo me je što Ksenia to odlično zna.
- Jel si na nekim lekovima sine?
- Zaboga ženo. Nisam na lekovima i ne drogiram se. Popio sam malo više večeras, bilo mi je društvo na roštiljanju i preterali smo. Zakačilo me je sunce jer ovde prži nenormalno i pritom na plaži smo roštiljali.
- Nedostaješ mi. I Vilijamu nedostaješ.
- Znam. I vi meni nedostajete. Voleo bih kad biste došli na par nedelja kod mene. Ovo je raj na zemlji mama, videla si i sama.
- Ares dosta više sa sranjima dete. Vrati se kući, ne možeš tamo sam da budeš i da ostariš u tuđoj zemlji. I Bjanka...
- NE! Ksenia molim te ali samo je ne spominji. Razgovarali smo o tome hiljadu puta do sada. To je tema koja...
- Ali na svakoj televiziji je i ona...
- NE, REKAO SAM! - morao sam rođenoj majci da prekinem vezu nakon što sam zaurlao iz petnih žila kao nenormalan da su me čak i ovi ispred kuće čuli. Đovani je zazviždao. Njegov rođak Matijas mi je pokazao srednji prst. Violet i Alma su se prekrstile i okrenule mi leđa. Bio sam ludak i oni su to odavno shvatili ali me niko nije dirao. Prokleta Bjanka. Znao sam šta radi Bjanka. Nisam bio dobro i nisam bio dobar prema samom sebi. Naravno da sam je pratio svaki božiji dan. U ovih godinu dana od kad sam je video zadnji put pratio sam je kao manijak. Kupio sam svaki časopis u kome je bila njena slika. Guglao sam je milion puta. Uredno sam pratio i njenog muža, Matea, vojvodu od mog kurca. Čak sam kupio i časopis o venčanjima jer je bila njena slika na dan njenog venčanja u dugoj beloj haljini. Bio sam stvarno jebeno surov prema sebi i satima sam piljio u tu njenu sliku dok joj je lice bilo kao kod porcelanskih lutki, čisto, prelepo i krhko dok se osmehivala a venčanica joj je stajala onako kako bi trebalo da stoji svakoj mladi. Sve me je živo bolelo i nisam imao ni najmanji problem da priznam sam sebi da gledanjem u njene slike i praćenjem vesti u kojima je ona glavni junak sam sebi pravim neverovatnu i jebeno veliku štetu. Nisam mogao da spavam, da jedem, da dišem, a da budem iskren ni da jebem a da mi nije bila u glavi. Bila je konstantna misao preko dana i noćna mora tokom noći. Iz petnih žila sam se trudio da sve to prihvatim dostojanstveno i konačno jebeno krenem dalje ali srce nije radilo u moju korist i čak mi se jebalo i što je to zvučalo potpuno pederski.
