Ares
Pismo Bjanki za dvadeset godina braka
Neke od prvih uspomena su mi bile kako trčiš po imanju i juriš leptire. Bila si opterećena njima a nisi umela lepo ni da hodaš. Bio sam fasiniran tvojom upornošću i smelošću. Iako si bila gotovo beba a kasnije i devojčica svoju ljubav i karakter si nosila vrlo otvoreno kao da ti je jasno ispisano na čelu. Iako nisam bio mnogo pametniji i zreliji od tebe divio sam ti se tiho i svaki put kad bih te video to sam pohranjivao u svojoj glavi kao dragoceni trenutak.
Sećam se i kad te je princeza Margaret dovela kući iz porodilišta.
Sećam se i kako si mi se sa dve godine plezila i kreveljila. Bila si užasno buntovna i definitivno moje omiljeno ljudsko biće od kad pamtim.
Sećam se kako sam pričao kako ti je kosa zlatna i dugačka, kako ti kovrdže poskakuju po ramenima i kako imaš najlepše oči boje neba, svima koji su imali dovoljno živaca da me slušaju.
Sećam se kako sam molio roditelje da te pozovu na moj rođendan jer sam napravio od drveta dvorac i hteo sam da te impresioniram. Bila si mi važna još tada a nismo se ni poznavali.
Nažalost sećam se i sahrane tvoje majke, moji roditelji su me poveli sa sobom. Gledao sam kako tiho patiš za majkom i koliko te njena smrt zapravo boli iako si ćutala skoro sve vreme. Već sam bio dosta zreliji i odrastao i iako sam imao poriv da ti priđem i utešim te, to mi nije bilo dozvoljeno jer si ti bila princeza od Velsa. Ostao sam na sahrani sve dok si ti bila tu. Kad ti je sa kose skliznula šnalica sa leptirom uzeo sam je i godinama čuvao u nadi da će nam se putevi ukrstiti i da ću ti je vratiti. Doživljavao sam te kao starog prijatelja a nisam te zapravo poznavao.
Pratio sam tvoje tinejdžerske ispade i sliku koju si stvorila u medijima. Znao sam da tu nešto nije uredu i imao sam želju da te protresem i kažem ti da će sve biti uredu. Naravno, to je bila suluda zamisao. Kasnije, nisam više obraćao pažnju na to šta se piše već kako izgledaš. Iz devojčice sa plavim kovrdžama si izrasla u moju jebenu fantaziju i proklinjao sam svakog jebenog kretena sa kojim si bila uslikana. Hteo sam tebe za sebe, da te jebem, prisvojim i oženim. Hteo sam te golu, presavijenu preko mojih kolena, kažnjenu i jebeno zadovoljnu. Još onda sam mrzeo Matea jer sam mislio da ćeš se ipak udati za njega pre nego što će nam sudbina pružiti priliku i ukrstiti nam puteve. Nekako sam oduvek znao da si ti ta, moja druga polovina i najbolji drug. Večita opsesija, idealna žena i mokri san.
Kasnije, nakon puno loših i dobrih stvari, slomljenih srca i neverovatno puno mizerije shvatio sam jedno. Nikada zaista nisam prestao da maštam o tebi. Nikada zaista nisam odustao od tebe čak i onda kad sam sam sebe ubeđivao da jesam. Nikada nisam prestao da te volim, mislim o tebi i brinem se za tebe. Ti si centar mog sveta Bjanka i tako će biti dok ne umrem. Ti i ja, naša deca pa čak i onaj prokleti ker o kojem brineš deset sati dnevno, su sve što mi je važno na ovom svetu. Srećan sam što si moja, što si pristala da gradiš život sa mnom i pokažeš mi najlepše stvari koje čovek može da doživi u jednom životu. Volim te dušo i srećna godišnjica.
Tvoj večiti obožavalac,
Ares.
P.S. Bonus je što se stvarno dobro jebeš i tako me usrećuješ čak i sa ovoliko godina.
Ima još 😉
