Ares
Čuo sam je kad je oko četiri ujutru ustala iz kreveta i izašla na trem. Oko pet je ušla u kuću i izašla ponovo negde oko šest. Rekao sam joj da može da ostane i danas ali stvarno nisam planirao da tražim od nje da ostane. Tako da nisam imao jebenu predstavu da li je zaista otišla ili se mota negde po dvorištu.
Oko sedam sam se ponovo probudio i dobro se protegao. Trebalo je suočiti se sa današnjim danom i po prvi put nakon dve godine nisam znao šta će me sačekati kad ustanem iz kreveta. Bjanka koja je tu ili prazna kuća. Bilo je neke bolesne znatiželje u tome da što pre ustanem i uverim se da je ponovo otišla i ostavila me. Nakon jučerašnjeg dana i dva užasna odnosa, moja glava je bila u potpunom rasulu i nisam znao šta je to što treba da se desi da bih bio zadovoljan ali sam znao za čim moja duša vapi. Imali smo seks nakon dve najodvratnije godine u mom životu i nije postojalo dovoljno reči kojima bih objasnio kako sam se osećao i kako je dobro bilo. Kao da je sve leglo na svoje mesto. Kao da sam udahnuo po prvi put nakon milion godina pod vodom. Poznavao sam svaki deo njenog tela odlično i uživao sam kao nikad dok sam je dodirivao ali sam bio na ivici da se ispovraćam kad sam je video kako izgleda. Bila je strašno mršava a krivica me je izjedala centimetar po centimetar. Iako je osećaj bio dobar, seks je bio užasan. Oboje smo bili u tome ali i nismo. Bilo je traljavo i užurbano, prepuno emocija i hitne potrebe. U ovoj fazi sada, nismo mogli da se prosto pojebemo i osetimo olakšanje. Makar u mom slučaju, seks sa Bjankom sada je bio peripetija, povlačio je za sobom gomilu priznanja i tuge i podsećajući nas koliko nam je dobro kad smo zajedno, forsirao nas da zaboravimo sva sranja od ranije i krenemo dalje.
No, šta je tu je a ja sam morao da ustanem. Prvo sam se istuširao i presvukao a onda otišao do kuhinje. Nije je bilo tamo. Pre nego što sam počeo da psujem i doživljavam nervni slom kao neka mala pizda, sipao sam dupli espreso u šolju, uzeo telefon i izašao napolje. Nije je bilo ni na tremu ni na plaži. Otišao sam u zadnje dvorište i jebote video je kako pliva u bazenu. Smirio sam se i udahnuo duboko. Idalje je bila tu i definitivno kasnila na avion koji je imala u jedanaest. Trudio sam se iz petnih žila da se ne raskezim kao kreten, potpuno srećan i zadovoljan jer je odlučila da ostane. Seo sam na ležaljku pored bazena i gledao je kako pliva. Kad me je videla, doplivala je do mene i uhvatila se za ivicu uz neki posramljeni osmeh koji je bio pravo osveženje.
- Jutro lepotančiću.
- Jutro princezo.
- Zovem se Bjanka.
- Znam kako se zoveš. - nacerila se pa me odmerila. Ladno me je odmerila jebote.
- A i više nisam princeza.
- Jebe mi se za to.
- Gladna sam.
- Moja kuhinja je tvoja kuhinja. Slobodno se posluži.
- Hoćeš li mi napraviti nešto za doručak?
- Ne, nisam tvoj sluga. - nasmejala se glasom koji je bio nešto veseliji nego inače. Svidelo mi se to, ovo je bilo rekontruisanje razgovora od ranije i stvarao je utešni osećaj. Ustao sam sa ležaljke i otišao u kuću u nadi da će me pratiti. Napraviću joj sendvič, nije mi nikakav problem a i ne bi bilo prvi put. Voleo sam da je nahranim a i jebote, stvarno je bila mršava. Ušao sam u kuhinju a ona mi se pridružila nekoliko minuta kasnije i nosila je samo peškir oko tela. Seckao sam meso i sir kad sam je čuo da je sela na kuhinjsku stolicu.
- Nemam nikakvu garderobu za danas a ni četkicu za zube. Šta spremaš?
- Sendvič. Uzmi sok iz frižidera, od pomorandže je. Ima u kupatilu višak četkica. I možeš da uzmeš moju majicu.
- Okej. Još neka zapovest lepotančiću?
- Da Bjanka. Lezi na sto i raširi noge. - napravio sam joj doručak i okrenuo se ka njoj i jebote, stvarno je ležala na mom stolu potpuno gola i širom raširenih nogu. Stao sam, zurio u nju tako neverovatno prelepu i vrckavu kad sam konačno shvatio i to zaista da je Bjanka ispred mene. Gola, prelepa i moja, makar danas.
