Bjanka
Princ Arnold me nije lagao. Zapravo nisam odmah sutradan dobila telohranitelja ali jesam nakon dva dana. I to ne jednog već dvojicu.
Gorila broj jedan, čije ime se nisam potrudila da zapamtim je došao na posao u šest sati ujutru i njegovo radno vreme je bilo do šest popodne. Tad bi nastupio Gorila broj dva koji je radio do šest sati ujutru. Dvadeset i četiri sata dnevno sam imala čuvare oko sebe koji su pratili moj svaki korak.
Ovom kretenu iz prve smene je bilo laganica jer sam ja inače spavala do dva popodne, tako da je dečko presedeo ispred mojih vrata dok sam ja bila u carstvu snova. Donekle svesna da sam preterala po standardima običnih ljudi i potpuno nezabrinuta time, dala sam obojici gorila pauzu od tri dana. Slabo sam izlazila, posetila sam samo Viki nekoliko puta i izašla na ručak. Naravno da mi nije bilo pravo što imam senke. I naravno da sam planirala da ih se otarasim najbrže što sam mogla. Ali, osveta se servira hladna a ja sam htela da pustim princa Arnolda da se uljuljka u osećaj pobede. Pojma nisam imala gde je pronašao ćelave gorile ali nisu mi se dopadali.
Jedan od mojih planova je bio da zavedem makar jednog od njih dvojice ili još bolje ako uspem obojicu. Možda je to bila detinjasta zamisao ali računala sam ako flertujem sa jednim pa sa drugim i obećavam im svašta oni će se međusobno poklati i sve će otići u pizdu materinu a ja ću biti konačno slobodna.
Petog dana mog zatočeništva, Gorila broj jedan je bio ispred mojih vrata od sobe i čekao me da izađem kako bismo otišli do Louis Vuitton- a. Stigla je nova kolekcija i htela sam da se počastim nečim lepim. Izašla sam iz sobe u kožnom crnom miniću i kratkom belom topu. Sandale na mojim nogama su bile skroz otvorene i dugački kaiševi su mi obgrlili noge skoro do butina jer su se u iks vezivali. Izgledala sam brutalno i zbunila Gorilu broj jedan čim me je ugledao. Jebena laganica.
- Idemo lepi?
- Naravno princezo. - nasmešila sam mu se najslađe što sam mogla i prešla pogledom po njegovim mišićima što ga je dodatno zbunilo. Da se ne lažemo, izgledao je mrak. Naravno da je bio visok, naravno da je bio zgodan i naravno da je imao pileći mozak kao i svaki telesni čuvar.
U prodavnici odeće sam mu priuštila novi pakao. Presvlačila sam se u najmanje i najtesnije moguće haljine i pitala ga za mišljenje. Gorila broj jedan se preznojavao, mucao, crveneo i bila sam sto posto sigurna da je popravio pantalone. Znam, ja sam zgodna devojka.
Nakon toga smo otišli na ručak i tu sam bila vrlo slatka i ljubazna. Ispitivala sam ga o njegovoj nezanimljivoj porodici i do besvesti slušala o njegovoj sestri i njenoj deci. Njegovim ambicijama, poslovnim planovima, bla bla, dodajte na listu sve ostale gluposti o kojima drugi ljudi vole da pričaju a ja mrzim da slušam. Na kraju dana, mogla sam sa sigurnošću da tvrdim da je bio moj. Gledao je kao tele u mene i kad sam ga poljubila u obraz on se opet zacrveneo. Jebeni bingo.
Gorila broj dva je bio nešto više oprezan. Kako je rekao imao je iskustvo u ovom poslu i čuvao je neku američku gospođicu koja je volela da se igra igre zavođenja tako da to nije palilo na njemu. Poverovala sam mu, zaista jesam, ali ja u kratkom šorcu i topiću dok se istežem na spravama u teretani je ipak bilo malo previše za njega. Toliko sam bila naoštrena da se Arnoldu, dragoj maćehi i gorilama popnem na glavu da mi je malo falilo da ga uvučem sa sobom u kućnu saunu i topim se u toplesu. Hvala bogu nije moralo dotle da dođe jer je balavio i dok sam trenirala i njemu sam poželela laku noć u kratkoj seksi spavaćici sa poljupcem u obraz.
Moja igrica se nastavila i narednih par dana i morala sam da priznam da mi i nije bilo toliko mrsko što ih imam oko sebe. Svakako da su bili bolje društvo nego ljudi sa kojima sam živela u istoj kući. Sedmog dana poželela sam da izađem. Veronika i Viktor, novopečeni ljubavni i najdosadniji par ikada je pristao sa izađe sa mnom. Spomenula sam Sunset Gorili broj dva a on me je pogledao čudno i još je izjavio da je meni tamo zabranjen ulazak. Kao i u preostala tri kluba istog vlasnika. Jebenog pojma nisam imala kako je on to znao jer nisam bila sigurna ni da moj otac ima uvid zabranu a kad sam mu pomenula ime onog prokletnika Žana gledao me je bledo. Gorila broj dva nije znao ko je Žan Berdje. A ja sam bila stvarno zbunjena.
No, odlučila sam se za drugi klub i definitivno je ta noć bila prekretnica jer sam rešila da ću se koliko to veče osloboditi mojih telohranitelja. Viki i Viktor su plazili jedno po drugom, ja sam bila duboko u čaši i već je počelo malo da mi se vrti kad sam se konačno smirila. Volela sam alkohol i volela sam kako mi umrtvi živce. Kad sam pijana, svet je bolje mesto. Lakše podnosim činjenicu da moje majke više nema i da mrzim biološkog oca i njegovu ružnu ženu. Lakše mi pada činjenica da me zapravo niko ne voli i da svetu nemam šta da ponudim. Zato se napijam. Zato ponekad i povučem crtu. To nije nešto što bih predložila i nekom drugom ali svako se sa svojim demonima bori onako kako najbolje ume.
Rekla sam Gorili broj dva da moram do toaleta i on me je naravno pratio u stopu. Kad sam ušla u kabinu sačekala sam par sekundi a onda iznenađeno vrisnula. Kreten se zabrinuo i brzo sam mu objasnila da sam dobila menstruaciju ali da nemam tampon kod sebe. Poslala sam ga u najbližu apoteku po tampone i sačekala da izađe iz toaleta a onda sam se pridružila Veroniki i Viktoru i popila dve tekile na eks. U narednih deset minuta bila sam na stolu i igrala uz neki remiks Cotton-Eye Joe-a i tresla dupetom koliko sam mogla. Opet su se pojavili paparaci i opet me je bilo baš briga. Donekle sam se i divila njihovoj sposobnosti kamuflaše jer su jebeno iskakali posvuda. Ovog puta nisam bila polugola i drogirana ali jesam bila pijana. Nije mi smetalo jer me slikaju jer nisam pala na pod ili na neku drugu osobu. Još. Samo sam veselo đuskala sa nekim tipom koji je takođe bio na stolu.
Moj telohranitelj se vratio i prišao do našeg stola i zinuo. A onda me je prebacio preko ramena i bez objašnjenja izveo iz kluba. Tu sam se ražestila jer mi je dupe opet bilo u vazduhu i mislim da su me opet slikali. Jebeno sranje. Gorila broj dva me je grubo spustio na sedište, izvikao se na mene i pretio mi ko zna čim. Nisam ga slušala, bila sam pijana i njemu je pljuvačka letela dok je vrištao a to je baš bilo nekako fuj. Istovario me je u moju sobu i zaključao i realno nije mi preostalo druge nego da spavam.
U tom trenutku, nisam imala predstavu koliko sam se zajebala. Da sam iole bila pametnija naučila bih da tolerišem moje gorile i živim sa njima kako sam i inače. Umesto toga dobila sam nešto mnogo gore sa čim zaista nisam umela da izađem na kraj iako sam se stvarno trudila.
Dok je bila živa, moja majka princeza Margaret mi je stalno govorila da nisu svi prinčevi sa titulom pravi prinčevi. Nisam razumela apsolutno nijednu reč toga jer mi je bilo logično da ako neko ima titulu onda on jeste princ. Znala sam u teoriji da njen brak sa Arnoldom nije bio baš idealan. On je bio namćor i težak čovek, isključuvo orjentisan na posao i nimalo zainteresovan za porodični život. Moja majka iako je bila princeza ponašala se kao običan svet. Bila je mila i prizemna, mnogo dobra i večito nasmejana. Umrla je kad sam imala dvanaest godina i to je nešto što nikad nisam uspela da prebolim. Jednu od poslednjih stvari koje mi je rekla je da zaboravim na titule. To što sam ja princeza zaista ne znači ništa. I da ona samo želi da ja jednog dana nađem muškarca zbog kojeg ću se osećati kao prava princeza nezavisno od naših titula. Nisam razumela ni to. No, mnogo godina kasnije shvatila sam odlično šta je htela da kaže iako je već bilo tako užasno kasno.
Boli me i previše kad pogledam sebe u ogledalo i vidim šta sam postala. Ona to nije želela za mene. Nije me tako učila i vaspitavala i verovatno se prevrće u grobu zbog toga. Ali ja nisam umela drugačije. Moje srce je slomljeno toliko puta do sada da više nemam mesta ni za tugu prema samoj sebi. Shvatala sam čemu ove misli. Ležala sam u sobi koju je zaključao Arnoldov plaćenik mrtva pijana, ponovo ponižena i grozna. Naravno da su u trenutku dok sam plivala između sna i pijane jave morale da iskoče i uspomene na moju mrtvu majku koja je po svemu bila savršena i samo dobro želela za mene. A ispala sam toliko naopaka da gore nije moglo od toga.
Tako sam zaspala, kao i skoro svaku noć u suzama, besna i puna mržnje, krcata nerazumevanjem i bolom koji me nikako nije napuštao.
💝
