Bjanka
Dvanaest godina kasnije
Živela sam život dostojan kraljice a za to se pobrinuo Ares. Kao što je nekada i obećao da će biti, ništa mi uz njega nije falilo.
Od onog dana ostala sam sa njim u Trikazeu. Nedelju dana kasnije dobila sam menstruaciju zbog čega je Ares umalo pao u nesvest od sreće. Rekao je da mi je popravio pičkicu. Dve nedelje kasnije otputovali smo zajedno u London, posetili Kseniu i Vilijama i preselili moje stvari u Trikaze. Imenovala sam jednu od koleginica za direktorku škole i napustila posao. Htela sam samo Aresa i život sa njim.
Dva meseca kasnije imala sam svoju staru težinu i konačno velike sise kao što su i pre bile a ja sam lagano posmatrala kako su stvari oko nas konačno dolazile na svoje mesto. U to vreme nakon puno radnih sati i gomile putovanja kako bismo opremili kuću, konačno smo se uselili u novi dom u Ontrontu. Bila je to kuća iz snova, prostrana i svetla sa najslađim mogućim tremom i pogledom na more, bezobrazno velikim zadnjim dvorištem i umalo olimpijskim bazenom. Ares je dvorište opremio letnjom kuhinjom, velikim roštiljem i krevetom sa baldahinom umesto ležaljki. Kad smo se uselili doslovno nismo radili ništa. Seksali smo se po ceo dan i nadoknađivali propušteno. Overili smo svaki ćošak kuće, produbljivali odnos i jebote, uradili smo neke stvari koje su odavno prevazišle sve ono što smo radili do tad. Ares je bio u fazonu da me iskoristi za seks svake sekunde u toku dana a ja sam bila u fazonu da uvek budem spremna. Kako i ne bih bila kad je u pitanju bio Ares. Čežnja je bila uvek tu uz mene iako sam svaku noć spavala pored njega i ujutru se budila. Uživala sam u nežnosti, šaputanju kasno u noć i gomili obećanja. Duša mi je bila tako ranjiva i idalje sam se bojala gubitka no to se promenilo iste sekunde kad sam rodila prvo dete.
Šest meseci nakon useljenja, uradila sam test i bio je pozitivan. Naš najstariji sin, Džejms je bio najbolja stvar koja je mogla da nam se dogodi. Ostaci nepoverenja i konstantna briga da ćemo igrom slučaja ostati jedno bez drugog, nestali su istog trenutka kad smo bebu uzeli u ruke. Imali smo nešto samo naše, najdivnije i najdragocenije na svetu. Džejms je bio savršen a ja sam Aresa zavolela još jače ako je ikako moguće jer mi je napravio to dete i učinio me majkom.
Da je bio ozbiljan da mi zaista neće dozvoliti da ne budem trudna, bio je drugi pozitivan test kad je Džejms imao samo tri meseca. Nisam znala kako ću to sve uspeti da podnesem ali Ares je bio fenomenalan otac i partner da faktički nisam osetila ništa. Kad sam bila tri meseca trudna sa drugim detetom, poveo me je u opštinu i uz Vilijama i Nou kao svedoke venčali smo se. Bez puno pompe i uz običan ručak okupili smo najbliže ljude i prolavili naše venčanje. Zvanično sam postala gospođa Hant. Zapravo, dodala sam njegovo prezime na postojeće Margaret tako da sam uz svoje ime nosila i majčino kao i Aresovo prezime. Nekoliko meseci kasnije rođen je naš drugi sin kome smo dali ime po njegovom ocu Vilijam. Malo nakon njegovog rođenja, uz puno ubeđivanja i uslovljavanja svojih roditelja, Ares je u Italiju doveo Kseniu i Vilijama. Uselili su se u njegovu kuću u Trikazeu i bili na petnaest minuta kolima od nas. Bila sam zaista srećna jer smo konačno svi bili zajedno, no moja sreća je bila još veća i jebeni dokaz da sam ostvarila porodicu sa najboljim muškarcem na svetu je bio kad je nekoliko nedelja kasnije kupio malu kuću pored Vilijama i Ksenie i u nju uselio Nou i Aleksa. Aleks je bio presrećan, igrao se sa bebama koje su mu bile dobra terapija i bila sam spremna da samo uživam međutim, Ares je imao druge planove. Džejms je punio dve godine, Vilijam jednu godinu i ja sam bila trudna po treći put. Ares se cerio kad god bi me video i obavezno me lupio po guzi jer sam za razliku od prošlosti tada patila od viška kilograma. Dve trudnoće za redom i treća beba na putu definitivno nisu bili u korist mog tela ali me je tako bilo briga. Bila sam voljena i srećna, sa dva savršena deteta i najboljim čovekom na svetu. Da iznenađenje bude još veće, bila je to blizanačka trudnoća. Rodila sam Sofiu i Artura carskim rezom i dobila jebenu zabranu da ostanem trudna narednih šest meseci. Aresa za to tako nije bilo briga jer je on već planirao peto dete nakon tih šest meseci. Međutim, nije mu pošlo za rukom. Tek dve godine nakon rođenja blizanaca, rodila sam ćerku kojoj smo dali ime Lilian. U bolnicu smo ušli kao dva ludaka sa četvoro male dece, Kseniom, Vilijamom, Noom i Aleksom. Izašla sam već sledećeg dana jer je Lili skoro izletela iz mene i nisam htela da ležim idalje u bolnici i gubim vreme. Ubrzo sam se vratila u svoju svakodnevnu rutinu koja je podrazumevala kuvanje za puk vojske, dojenje, presvlačenje pelena i odvikavanje od istih i pipkanje sa Aresom po ćoškovima kad nas deca ne gledaju. Njegovi roditelji su bili najbolji baba i deda na svetu i uspevali smo i da odvojimo vreme samo za nas kad bismo izašli na neku finu večeru, jebali se na zadnjem sedištu njegovog auta ili jednostavno spavali jer smo bili preumorni. Deca su nam rasla i shvatili smo da nam ipak treba dadilja. Naravno, ja sam je birala. Antonia je bila Kseniina vršnjakinja koja je imala sina Aresovih godina a on je imao i suprugu. Svi smo se družili, oni su dolazili kod nas i mi smo odlazili kod njih i takođe su imali četvoro dece. Život nam je bio savršen i čak bi me ponekad uhvatila panika jer kad je sve bilo dobro, to nije valjalo. Ares je pričao da lupam gluposti i kako se ispostavilo skroz je bio u pravu.
