Bjanka
- Ares, o moj bože da li si to ti? - Ares o moj bože bla bla bla. Iznervirala sam se iste jebene sekunde. Zapanjujuće lepa brineta se nasmejala u neverici kad ga je videla. Odmah sam pogledala u Aresa. Bio je zbunjen. Jebeno zbunjen i da nije bio sav preplanuo zakunula bih se da je pocrveneo. A onda je uzvratio osmeh brineti i to je bio prvi put da sam ga videla da se nasmejao. I jebem ti, imao je savršen osmeh. Ares je ako bih se blago izrazila vrlo lep muškarac. Visok je prilično, širokih razvijenih ramena i mišića jebeno svuda. Gomila tetovaža krase njegove ruke i jedan deo vrata. Lice mu je isklesano kao jedan od onih grčkih bogova po kome je verovatno i dobio ime a kosa savršeno raščupana i stvorena da je vučem dok ga jašem. Gledala sam u neverici kako se pune usne razvlače u širok flertujući osmeh ovoj devojci i kako mu se Adamova jabučica pomera. Ona se zacrvenela. On se nakašljao. I majmun bi shvatio da su delili neku prošlost. I to rekla bih dobru prošlost. Ares ju je na brzinu odmerio i crne oči su postale još tamnije a onaj osmeh je postao bezobrazniji. Ili sam to sve umislila. Uglavnom bila sam ljuta iako mi nije bilo najjasnije zbog čega pošto ga poznajem ukupno dva minuta.
- Nisam očekivao da te sretnem ali mi je baš drago. Moramo da se vidimo uskoro, stvarno je prošlo predugo... - još osmeha kao da je zaljubljeni tetreb.
- I ja mislim. A ko je ovo? Nismo se upoznale, ja sam Katarina. - pružila mi je ruku i na trenutak sam razmatrala da je ne prihvatim.
- Bjanka Harington, princeza od Velsa. Radim kao njen telohranitelj.
- Vau, nikad nisam upoznala pravu princezu. Drago mi je Vaše visočanstvo ili kako se već kaže. - kretenka se nasmejala a meni je došlo da joj šmarom izbrišem taj kez sa lica.
- Uredu je.
- Katarina je Grkinja, tek skoro se preselila u London i nije baš upućena u kraljevsku porodicu.
- Polako imaćeš vremena da naučiš. - fol sam se našalila ali ništa mi nije bilo smešno.
- Naravno. Drago mi je da sam te srela Ares, moj broj imaš, nadam se da ćeš me uskoro pozvati.
- Znaš da hoću Rina. Drago mi je takođe.
- Doviđenja princezo.
- Doviđenja. - počela sam da marširam ka kolima ljuta. Nisam znala zašto sam ljuta. Ares mi nije bio ništa, poznavala sam ga kao što rekoh tek dva minuta i svakako da ne bi mogao da mi bude ništa. Bila sam svesna svoje titule i statusa. Novca i moći i imena koje sam imala. More muškaraca mi je prilazilo i prolazilo kroz moj život. Neki su hteli samo seks, neki avanturu, neki moj novac a neki samo moj separe jer je bio najskuplji. Ares nije bio impresioniram ni sa čim u vezi mene a to mi je bilo neobično. Jadničak je čak izvadio i neku siću da plati moj sladoled. Nisam to očekivala, niko nikad mi u životu nije platio ni kafu čak ni moji prijatelji. Ali, osim što nije bio impresioniran onim što imam, nije bio ni sa mnom. Nije da me nije poštovao, ali nije me ni poštovao. Nije hteo da se upoznamo i budemo prijatelji kad smo već dvadeset i četiri sata zajedno i nije me gledao ni kao poželjnu devojku iako sam mu se sve vreme potpuno jasno nabacivala. Hteo je samo da radi i to je bilo to. Naravno da sam se zajebavala, nikad mu ne bih dozvolila ni da me pipne ali prethodne gorile su popustile već nakon jednog dana ali Ares je očigledno neka druga priča. Bio je kao kamen tvrd i neprobojan i pojma nisam imala kako da ga se otarasim.
Opet mi je otvorio vrata od automobila i jedva sam ušla. On je bio dvometraš a ja sam bila visoka smešno malo i nije postojala šansa da u taj auto uđem dostojanstveno. Stavila sam pojas i kad mi se pridružio i upalio auto okrenula sam se ka njemu.
- To ti je bivša devojka? - nije mi odgovorio. - Koliko ste bili zajdedno? Zašto se raskinuli? Jel si je voleo? Jel je još uvek voliš? Da li planiraš samo da je pojebeš ili da obnovite vezu? Jel ste bili blizu braka? - idalje mi nije odgovarao. Naravno da nisam planirala da prestanem. - Jel si ti ostavio nju ili ona tebe? Kladim se da ti je ona slomila srce. - a onda je lupio rukom o volan iznerviran. Vau, neko je malo nervozan danas.
