Azurne noći I

2.deo

Oboje smo pali. Ja sam doduše pala malo blaže od njega koji je na sve to i glavom udario.

Tiho sam jauknula i otela mu ranac. Bez obzira na to što su mi kolena i ruke bile izgrebane i krvave, ustala sam i svom snagom ga udarila. Krenula sam opet ali kad sam videla da se ne brani i ne mrda, zagledala sam se u njega.

"Hej... Ne pretvaraj se sad..." lupila sam mu jak šamar ali ni na to nije odgovorio ni najmanjim pokretom što me jako uplašilo.

Šta ako sam ga nekako ubila!?- proletelo mi je kroz misli.

Zadihano sam se osvrnula ugledavši čašu vode koja je stajala na nečijem prozoru. Uzela sam je i  vratila se do njega ponovo. Izmerila sam mu puls, malo je bio ubrzan. Skinula sam mu kapuljaču sa glave i zastala posmatrajući njegovu lepotu. Ko bi rekao da je neko ovako lep lopob?

Pokvasila sam rukav svoje dunserice hladnom vodom i njime lagano prešla preko njegovog čela i obraza koji su bili čvrsti, izuzetno oštrih crta. Ohladila sam i njegov vrat po kom su se poznavale dve žile koje su neprestano pulsirale i ona mala kvržica Adamove jabučice takođe je bila specifično izražena onog momenta kada je progutao pljuvačku i krenuo da se mršti.

"Mh... Ovo je bio blagi potres mozga..." prokomentarisao je najprivlačniji i najlepšim glasom na svetu. Kad su se njegovi kapci podigli ugledala sam najlepšu nijansu plave u njegovim očima... Kao da je tu bila sve vreme sakrivena.

"Ti si kreten..." sasula sam mu ledenu vodu u lice i sa stopala se iz čučećeg položaja samo spustila na zadnjicu i sela odmarajući se od trčanja, ali malo i od straha jer sam na tren pomislila da sam ga ubila.

Ustao je u sedeći položaj trljajući rukom svoje teme. Povukla sam ga za lakat ka sebi i pogledala mu teme. Imao je blagu posekotine koja je krvarila. Protegla sam se do ranca I iz njega izvukla prvu pomoć.

"Šta će ti to?" upitao je, sklonila sam njegovu ruku u njegova krila i kad je video krv samo me pogledao preko ramena.

"Nisam znao da torbica pripada čudakinji? Šta si ti dođavola, neki ekstra obučeni tajni agent?"

"Jednog dana ću biti, za sad sam samo obučena..." rekla sam i na njegovu ranu prsnula alkoholni sprej. Na tren je jauknuo i smestio ruku na moju nogu sklapajući svoje plave oči.

"Mogla si makar da mi najviš to, čudakinjo jebena" bio je jako ljut, ali to me nije sprečilo da prsnem još jednom, što ga je ponovo zabolelo, samo zato što je bio bezobrazan.

"Imaš sreće što si pao, inače bih te i pretukla, zato bolje ćuti!" rekla sam ljutito i zalepila mu veliki flaster na ranu. Ustala sam i stresa njegovu ruku sa svoje noge, a zatim uzela ranac.

"Drži se podalje od tuđih stvari, kretenčino..." rekla sam i krenula nazad ka drugom kraju ulice sa kog smo i došli. Osvrnula sam se samo još jednom i njega više nije bilo.

Kakav čudak.

"Rigel! Šta ti se desilo?!" pritrčala mi je ugledavši njegove krvave otiske po mojoj nozi i moje krvave prste, kao i razne ogrebotine po mojim kolenima i rukama.

"Neka budala mi je otela ranac..." rekla sam, kad me celu pregledala pogledom i uverila se da sam okej pokazala mi je da je pratim do stana.

.....

"Ostaće mi ogrebotine..." rekla sam kolutajući očima dok je ona pakovala stvari u ormar.

"Pa bar se nisi mnogo povredila" slegla je utešno ramenima. Postavila sam nam sto na terasi i skrenula misli pogledom koji je vodio ka prelepom horizontu.

"Dođi da ručamo, umirem od gladi..." rekla sam i smestila se u svoju stolicu. Razmišljala sam o onom momku od danas. Kako je moguće da je neko takav običan džeparoš?

Nastaviće se...