Azurne noći I

23.deo

"To je tako slatko.... Mahir, nikada nije bio takav. Da ne pominjem to kako je skroz druga osoba kad si ti tu i kad se o tebi govori..." Nejra je tiho šaputala dok je moju kosu uplitala u najlepšu pletenicu koju sam ikada videla, po njoj je kačila i malene školjkice po kojima je lično pravila rupice kako bi ih kvačila za svaku vlas svoje kose sa lakoćom. Na mojoj pletenici bilo ih je možda desetak i sve su bile svetlucave i lepe, raznih boja i oblika.

"Zaista?" zakikotala sam se sebi u bradu i sklupčala se. Posmatrala sam ga kako zabavljeno sprema večeru sa Eni, prelepo su se zabavljali i drago mi je da se i njoj dopao, obično je imala razne zamerke na prethodne momke nije se mnogo upuštala ni u razgovore sa njima, ali on, sa njim je sve oko mene drugačije.

"Vidim da i ti njega maziš i paziš. Draga si mi, još mi je draže što sam svog omiljenog batu dala u prave ruke...." zagrlila me kada je isplela pletenice i nasmešila se. Mahir i ja smo se dogovorili da ovih par dana Eni i ja živimo u kući sa njima, kaže da ćemo tako ubiti dve muve jednim udarcem. Moći ćemo da budemo zajedno, a opet objavimo sve što smo hteli da njegovom porodicom i tim zabavama.

"Pitao me da upoznam vaše roditelje. Upoznaj me malo sa tim. Ne bih baš da ostavim bilo kakav utisak...." nasmejala se gromoglasno i ustala, zatim se bacila na fotelju do mene i nagela se kako bi razgovor čule samo nas dve.

"Pa ono što definitivno treba da znaš je da je mama mnogo opuštenija od tate to uvek tako ide. Što se tiče njih, budi samo ono što jesi. Ti si dobra devojka zavoleće te sigurna sam, ono što treba da znaš, mama ne voli da se priča o poslu u ovoj kući zato ne ispituj čime se bave. Dok tata, on je kul tip, ali znaj da će te staviti na mnoge testove koje ni ja sama ne mogu da ti kažem jer svakoga testira drugačije. Ako ih prođeš, deo si porodice vrlo lako...."

"Testovi?" uspaničeno sam promrmljao dok je ona odmahivala rukom kao da je to nešto najlakše i najprostije što je ikada rekla.

"Ne brini. Ponavljam ti. Ti si dobra devojka i tvoja intuicija će to rešiti za tebe..." taman kad sam zaustila da izgovorim nešto začula sam Adamov glas:

"Možeš li da mi odeš po punjač? Zaboravio sam ga u tvojoj bebici..." prevrnula je očima i odmah ustala.

"Imaš sreće što mrzim da iko od vas ulazi u taj auto dok ja nisam tu. Idiote..." u sporijem trku je navukla papuče i samo uzela asvoje ključeve sa police koja je bila u hodniku. Zagledala sam se u Adama i opet mi nije bilo jasno šta izvodi:

"Vidim..." sa samo dva prsta pravo ispravljena premestio je pramen moje kose sa mojih grudi preko mog ramena.

"...pomirili ste se...." izgovori kad oko mog vrata vidi Mahirovu ogrlicu koju sam dobila na čuvanje.

"Jesmo" izgovorom obazrivo, posmatrajući ugao sobe i taj prolaz kroz hodnik koji je gledao preko puta u kuhinju gde su Eni i Mahir pravili večeru. Kao da me bio strah da me Mahir zatekne tu sa njim. Mislila sam da će kroz to videti i saznati sve, iako to nije bilo moguće.

"Ja ti služim samo da ti brišem suzice, hm? A on će da te sjebe, da ti kaže da te voli nakon svih sranja koje ti je rekao, ti ćeš to da progutaš i zaboraviš i opet, sve je kao po starom..." spustio se do mene i seo na ivicu moje fotelje.

"Zar ne možeš da misliš samo malo tom svojom glavom Rigel?" prošaputao je.

"Molim te prestani, sve što se desilo među nama bio je trenutak slabosti. Žao mi je...."

"Ne želim da se pomirim sa tim da tako glupo razmišljaš..." odmahnula sam glavom i krenula da ustanem, ali me snažno zadržao pored sebe.

"Zašto bežiš, ako je sve tako kristalno jasno među nama?"

"Ne bežim, ali on je tamo i mogao bi svaki tren d-..."

"Rigel..." začujem Mahirov glas zbog čega se pretvorim u kip, jer znam da su Adamove ruke oko mog struka, moje probijene uz njegove grudi! Mislimetri nas dele i glup bi video!!

~Adam pov~

Video sam da se sledila i krv u njenim žilama od prizora i njega koji samo tako stoji. Zato sam ni ne razmišljajući rekao:

"Ustala je naglo pa joj se zavrtelo u glavi. Zamalo je pala..." naivno mi je poverovao, kao i uvek i brižno joj prišao, prešla je u njegove ruke i snažno ga zagrlila.

"Mora da si gladna, pa ti se slošilo zbog toga..." rekao je tiho. Muka mi je od ovoga na šta sam prinuđen. Mrzim ovaj prizor i mrzim sebe zbog svega toga... Zar sam suparnik svom rođenom bratu?!

"Verovatno" bledo je izgovorila. Odmahnuo sam glavom i samo besno krenuo ka vratima. U tom momentu je i Nejra uletela u kuću pa smo se skoro zakuvali jedno u drugo. Uzeo sam joj punjač iz ruku i samo krenuo ka svom autu dok su vrata za mnom ostala otvorena.

"JA BIH MAKAR HVALA REKLA! BATO!" proderao se na mene i zakupila vrata. Ma briga me, više me briga za sve!

Nastaviće se....