Azurne noći I

15.deo

Hodala sam niz stepenice sporo i pažljivo pratila svaki stepenik pred sobom jer sam bila skoro trezna, ali to "skoro" igralo je veliku ulogu u mom trenutnom životu. U dnevnom, već su svi sedeli na svojim mestima, meni je slobodno mesto bilo pored Mahira, ali kada sam ukapirala da odmah na drugoj strani tog kauča sedi Adam i da bih bila između dve vatre, odlučila sam da ipak sednem pored Lejle što takođe nije bilo najbolje ali trenutno bolje nije moglo...

Odmah me mrsko odmerila i pomakla se što je dalje mogla samo da ne bismo bile blizu jedna drugoj.

"Hvala bogu da si se smilovala da dođeš. Čekamo te deset minuta..." rekla je namračeno i prevrnula svojim očima.

"Nisam tražila da me čekate"

"Dobro devojke, tu smo da se zabavljamo zar ne?" Ziad izgovori i lagano protrese daljinski upravljač koji iz nekog razloga nije hteo da radi. Upalio je televizor i pustio neki od filmova sa Netflix-a.
Svi su se udobnije smestili svako je imao svoj pokrivač, po podu su bili jastuci koje su doneli iz svojih soba pa je prostor između kreveta i fotelja izgledao kao malo gnezdo u kom su ležali.

~Adam pov~

Nije me zanimao film, gledao sam u nju koja je sva nekako u bunilu sedela kao da će svakog trena zaspati na onom kauču u koji je upala onako sitna. Sve vreme njeni sneni pogledi gubili su se na njegovom licu dok je on gledao film, umesto da gleda u nju. Nikada nije znao da ceni to što ima, bojim se da tako ne bude i sad... Ne bih voleo da ona ispašta.

U neku ruku bio sam još uvek ljut jer me lagala, ali ne bi me slagala da nije stvorila pogrešan utisak o meni, samo sam za razliku od svog batice ja svoje pravo lice pokazao odmah, a on se još uvek krije iza svoje maske momka koji je tu samo da bi posetio rodno mesto.

Koliko sam dugo zureo u njeno lice i taj pogled usmeren samo ka njemu, počinjao sam da mrzim to koliko ga uzdiže u nebesa misleći da je bolji, a zapravo ne zna ni pola o njemu. Ustao sam sa kreveta Mahir to nije ni primetio, prešao sam do Lejle i zamolio je da ode do Mahira, što je jedva dočekala. I ona je imala cilj koji sam i ja nesvesno držao u sebi, a to je da im oboma otvorimo oči i maknemo ih jedno od drugog što je pre moguće kako bi smo ih imali za sebe.

Ali to je samo nesvesno bilo u meni, ja sam se sa time borio...

Seo sam pored nje kad je već utonula u san, celu noć sam joj razblaživao svako piće kako bi što duže bila trezna, nisam želeo da joj se sloši. Svukao sam mekano ćebence sa Ziada koji je krenuo odmah da pravi buku i buni se, pa sam ga udario da je ne probudi. Nageo se preko mog ramena i pogledao u nju, kad je shvatio da ću nju pokriti samo je klimnuo glavom. Ušuškao sam je i primakao joj se obazrivo, njena glava je sama skliznula na moje rame, pa sam samo ispravio ruku da bi joj bilo udobnije.

Kako samo mirno spava kao neko malo jagnje. Ne znam više da li je čarobna ili neodoljiva ili oba, ali znam da nikada nežnije stvorenje nisam sreo ako stavimo na stranu tu njenu hladnoću i čvrstinu koju pokazuje kako bi se njome branila.

......

"Kako je slatko zaspala, valjda ti nije bila teška..." uvukao je svoje ruke pod njeno telo i time me rasanio. Gledao sam u to kako se njena glava sneno spušta na njegove grudi i kako ga njene ručice čvrsto grle oko vrata.

"Nije bila teška. Izgleda da ima baš čvrst san...." rekao sam, nisam voleo što smo obojica buljili u nju na isti način. Očarani i zavedeni tim nečim što je ona u sebi imala i time nas privukla. Ali sam se opet povukao ja prvi...

"Spava sa Eni?"

"Ne, Eni je zaspala ovde tako da ću je odneti u svoju sobu da ne bude sama...." klimnuo sam glavom i lagano ustao. Pokrio sam je i rekao tiho "laku noć", svima koji su bili tu, a zatim otišao u jednu od svojih noćnih vožnji da malo razbistrim misli...

Nastaviće se....