Azurne noći I

20.deo

"Kako ih samo nije sramota!? Bestidnici!" govorila je bakica prekrivajući svom radoznalom malom unuku oči rukom, kako ne bi gledao u našem pravcu, iako je ona ta koja je milioniti put prolazila pored nas koji smo se ne znajući za sutra grlili i ljubili kao da nam je poslednji dan.

Skočila je iz mog zagrljaja i sela do mene, sunce je postajalo sve jače, a nas dvoje nismo imali ništa osim vrelog peska i par krpica koje su bile na nama. Uzela je jedan vreo kamenčić i spustila ga na moje grudi, odmah sam ga opečen makao prstom i pogledao u nju lažno ljut i namračen.

"Poješću te ako to opet u-..." ni ne završim rečenicu, a ona prospe punu šaku vrelog peska po mojim grudima i potrči ka vodi. Nasmejem se izazvan na žestoku borbu i krenem za njom. Pre nego što sam je sustigao ona je skočila u vodu i zaronila, pa sam isto učinio i ja. Spretno sam je sustigao i povukao je za noge ka sebi čemu nije uspela da se odupre. Izronili smo, ali pre nego što je išta uspela da kaže samo sam spustio šaku na njeno malo teme i potopio je. Nasmejao sam se kada je izronila kao pokidao miš i samo besno sklonila kosu sa lica koja se sva raščupala.

"Gotov si!" dopliva do mene i pokuša da mi uradi isto, ali nije znala to koliko sam dobar u održavanju na vodi da niko ne može da me potopi ako mu to ne dozvolim pa se malo i pomučila. Rukom sam uhvatio prvo sto mi je pod njom bilo i pribio je tik uz sebe spajajući nam usne u poljubac.

~Rigel pov~

Naježilo me to što me držao samo jednom rukom dok se drugom održavao na vodi i držao nas oboje jer sam ja mirovala i maksimalno mu izigravala teret.

"Stegni me nogama da ne moram da te držim rukom" lagano obavije noge oko njegovog struka što on isprati nekako zavedeno, obavijem ruke oko njegovog vrata dok on sklanja ruku sa dna mojih leđa i njome počinje da se održava, krenem da ga poljubim, a čim sklopi oči svom ga snagom potopim tek na sekund ili dva.

Izronio je sa onim smeškom na usnama koji mi je govorio najebala si i lagano otplivao do dela na kom je mogao da stoji, pošla sam za njim obazrivo i rukama se pridržava za njegova ramena. Ponovo sam obavila noge oko njegovog struka samo sam sad bila kao njegov mali prilepaki na leđima.

"Hej varalice... Hoćeš da se igramo malo?" zagrizla sam usnu i odmah se pustila kako bih mu bila makar na pola metra razdaljine.

"Čega?" upitam dok on prstom pokazuje da mu priđem. Što i uradim, a bila je fatalna greška. Lagano je spustio svoje ruke na moje bokove i poljubio me opet. Pomislila sam odmah da mu je na pameti neka prljava igra zbog čega sam ga prostrelila pogledom jer ima i previše ljudi oko nas koji nas, i tako čitavo jutro prozivaju jer razmenimo po koji nežan poljubac.

"Ni ne pomiš-..."

"Biću nežan" prstima krene da šara po mojoj zadnjici čemu ne uspem da odolim već mu priđem i ostavim mu široko otvoreno polje da uradi šta god poželi.
Odvezao je trakicu na donjem delu mog kupaćeg kostima i izvukao je. Odmah sam zgrabila razdvojene delove i stegla ih čvrsto na levom boku kako se ne bi raspao i spao.

"Mahire! Kretenčino!" krenuo je da se cereka i pliva ka obali na šta sam razrogačila oči. Na sve to more je bilo puno malih talasa zbog kojih su svi teško izlazili iz vode šta ako se saplete udari me talas i OSTANEM BEZ DONJEG DELA!?

~Mahir pov~

Sa plaže posmatrao sam to kako se nameštena približava, nisam mogao da prestanem da se smejem. Dohvatio sam svoju majicu i prišao vodi na mestu na kom je trebala izaći. Raširio sam je i u momentu kad je lagano izašla obavio sam je oko njenih bokova i zagrlio je. Od muke je i ona krenula da se smeje i samo me grubo uštinula za obraz.

"Platićeš"

"Odmah molim"

"O vrlo odmah..." pružio sam joj trakicu i ponovo se iskezio. Lepo je smestila moju majicu pod svoju zadnjicu i počela da uvlači trakicu kako bi normalno mogla da hoda i zeza me. Legao sam na vreo pesak pored nje i na sto načina krenuo da ometam to vraćanje trakice na pravo mesto.

Štipkao sam je tu na boku, bockao je, izvlačio opet trakicu, dirao joj nos sve dok konačno nije namestila traku i udarila me po zadnjici iz sve snage. Sagela se do mene i prekinula moje bolno prenemaganje jednom jasnom naredbom:

"Vuci se u moj stan" odmah sam ustao za njom, pokupio sviju majicu i njenu neku laganu haljinica pa krenuo za njom koja je već uveliko hodala ka šetalištu. Znala je da ću bez reči pokupiti sve njene stvari i biti njen potrčko.

Uzeo sam je u naručje i lagano je prebacio preko ramena zbog čega je glasno vrisnula. Svi su uperili pogled u nas, a ja sam tiho prošaputao:

"Eto baba nas opet gleda, drekavče"

Nastaviće se....