Azurne noći I

8.deo

"Vi ste dva idiota! Svuda vas tražimo! Malo je falilo i policiju da zovemo! Kako to odlazite bez javljanja!"

"Eni polako, sve je u redu, samo smo otišli da prošetamo..." rekla je tiho sklanjajući telefon od uha svaki put kad je Eni pričala, jer je bila izuzetno ljuta, pa zbog toga i glasna. Uzeo sam joj telefon na momenat i rekao Eni da mi da Nejru.

"Hej malena, molim te pobrini se za nju, popizdela je baš, malo je naporna. Bitna stvar, reci joj da ću vratiti Rigel živu i zdravu i pokupite njene stvari jer mi nećemo još dugo..."

"Da izvini, trebalo je da znam, ali opet niste se javili, a nema vas dugo. Zabrinuli smo se..."

"Neće se ponoviti. Izgubio sam pojam o vremenu..."

"Hajde zabavite se sad!" zakikotala se i prekinula poziv.

"Šta si joj rekao? Ništa nisam razumela..." opet se zbunjeno nasmejala, a ja sam samo odložio telefon sa strane.

"Ništa važno. Naučiću te jednog dana, ne brini...." rekao sam joj i izmakao malo stolicu pomažući joj da ustane. Umesto da joj pomognem samo sam otežao, nekako je izgubila ravnotežu i pala mi u naručje. Oboje smo se izbezumljeno pogledali, perifernim vidom sam se uverio da joj nije ništa i da sam je lepo uhvatio, ali mi vaspitanje nije dalo da samo pređem preko toga:

"Jesi li se povredila?"

"Malo sam se ogrebala..." rekla je tiho spuštajući pogled na moju drugu ruku koja stoji na mojih grudima i deli ih od njenih. Shvatio sam da ju je moja narukvica ogrebala pa sam nežno izvukao ruku:

"Oprosti Rigel..." pomogao sam joj da ustane pridržavajući je za struk i lagano je pustio da se vrati na svoje mesto, ali umesto toga ona je sela do mene i osmehnula se:

"To je samo mala ogrebotina. I tako sam cela u ogrebotinama zbog neke budale koja me napala kad sam stigla..." ne mogu da kažem da nisam bio u iskušenju da pogledam u pravcu njene ruke koja je obazrivo prelazila preko tanke trakice njenog gornjeg dela kupaćeg koji je spajao njene beličaste lepe grudi, ali nisam.

"Tu si takođe dobila zbog još jedne smotane budale, idem nam po sladoled, a doneću ti i kockicu leda da ti ne pocrveni to..." rekao sam tiho i ustao izmičući stolicu do kraja.

~Rigel pov~

Posmatrala sam ga kako hoda, laganim i muževnim koracima koji su zaustavljali otkucaje mog srca.

JOŠ ĆU I DA SE ZALJUBIM U NJEGA!

To nikako nije dobro, ne želim da se vežem za nekoga koga vidim sad i ko zna opet kad, ali nešto u meni je tražilo još vremena provedenog pored njega, još njegovih pogleda koji su me ježili duboko ispod kože, ništa nije činio da do toga dođe, a opet jeste.

Kada se vratio sa dve činije sladoleda i jednom malom čašom u kojoj je zaista, kako je i rekao, bio led, ja sam se ponovo nasmešila.

Nikad se ovoliko nisam smejala, zaboga, šta je meni!?

"Izvoli" izvukao je jednu kockicu leda nakon što je spustio sve na sto, a onda seo na svoje mesto. Pružio je ruku ka meni u želji da preuzmem led. U mojoj je glavi bilo sve, samo ne to da se sad hladnim ledom pritom i ne izgleda tako strašno. Nežno sam obavila prste svoje šake oko njegovog zgloba zbog čega je u panici podigao pogled sa naših ruku na moje lice.
Približila sam mu se i uz neki neopisiv val hrabrosti spustila pogled na njegove usne koje su mi bile prva meta.

"Rigel..."

"Hm?" promumlala sam mekim tonom kada su se njegove usne pomakle u izgovoru mog imena, koje je na njima tako lepo izgledalo i zvučalo, zbog tog njegovog neodoljivog oblika usana koje su tako sočno izgledale, i savršenog glasa kojim me osvajao.

Spustio je pogled na svoju ruku koja je stajala tik uz moje grudi, od tolike lepote u njegovim očima dok su gledale u moje telo uhvatila me nervoza. Malčice sam se izmakla, shvativši šta sam ishitrenouradila.

"Izvini" čim smo ponovo ukrstili poglede zacrvenela sam se od stida, a ni njegovi obrazi nisu govorili drugačije. Ispustio je led u moja krila i tom rukom uz moje grudi krenuo ka mom vratu, to koliko su mu prsti bili ledeni na neki način je i prijalo, palac mu je samo okrznuo moju bradu dok su ostali prsti krenuli u pohod razdvajanja moje kose od mog vrelog vrata.

Svojom snažnom rukom je lagano privukao moje telo opet u prvobitni položaj ove situacije i prošaputao:

"Nervira me to što tvoje oči ne mogu da pročitam, halucinira da mi govore svakakve gluposti koje znam da mi ti sama ne bi rekla.... Jesam li lud?" spustio je svoje usne na moje i ni tren nisam sačekala da mu uzvratim prelep dodir zvani poljubac. Usne su nam uhvatile neki lagan ritam kog su se držale do samog trenutka kad smo oboje prestali da dišemo, ali opet nastavili. Okrenuo se celim telom ka meni, moju stolicu je jednom rukom za tili čas povukao ka sebi bez ikakve muke.

Zatim je ta ista ruka završila na mom boku i sa njega meko krenula niz moju butinu, od tolikog prijatnog osećaja ja sam i zaboravila na kockicu leda koja mi se topila i unosila trnce u moje noge jer je zaista bila hladna, nisam bila jedina koja je mislila o tom ledu.

Na tren je prekinuo poljubac ne odvajajući se od mene ni milimetar, samo je spustio pogled udišući vazduh sve teže i pliće. Sa moje butine krenuo je ka mom međunožju, a tad sam zaboravila na sve oko sebe, zamalo.

Prstom je povukao kockicu leda koja je bila sve manja i propadala je kroz taj uzani prostor između mojih butina pa je prstima zalazio sve dublje nesvesno, njegov dodir tu postao neizdrživ pa sam samo razdvojila noge puštajući kockicu da propadne na pod, zapravo ono što je ostalo od nje.

"Kako si hladna sad..." klimnula sam glavom ni ne razmišljajući o tome šta govori jer njegova se ruka nije micala iz tok malenog prostora mojih butina, skliznula je do mog kolena kad je shvatio da mi previše pažnje odvlači.

"Istopiće nam se sladoled." okrenuo se kao da se ama baš ništa nije desilo i pružio nam činijice. Iako me zanimalo šta mu je odjednom, svoju sam pažnju podelila na sladoled i njegova prsa koja su se idalje ubrzano kretala ali je to smirivao dubokim i laganim disanjem.

Zagrizla sam svoju usnu na samu pomisao vraćanja scenaria unazad. Iako se samo čini stidljivo i finim, mislim da to uopšte nije....

Nastaviće se...