Azurne noći I

19.deo

~Mahir pov~

Sedeo sam na obali plaže i razmišljao skoro čitavu noć sve dok zraci sunca nisu ponovo krenula da izlaze iz te daleke misteriozne tačke u kojoj su se nebo i more stapali. Nisam je zvao, možda je to pogrešno, ali nisam se osećao dostojnim da je uznemiravam nakon svega, samo sam mislio o tome kako to da popravim.

Lagano sam se rukama pridržao i teturavo ustao, da otreznim i razbistrim misli krenuo sam da trčim. Bez obzira što sam znao da me od nje deli pet kilometara plaže, ipak sam trčao sve do njene ulice.

~Rigel pov~

Ponovo sam tiho zajecala i zatvorila oči, osećala sam se prljavo i odvratno zbog svega. Ne znam da li mi je više bola nanosio Mahirov mali monolog o tome kako je ženomrzac i obožava samo avanture jer je srce koje nikoga ne voli ili Adamove suzne oči koje mi govore da pravim grešku, a ja ipak to ponovo činim. Lagano sam sela u pesak i ispružila svoje noge sve do vode da ih ona ponovo zapljuskuje.

Ruke koje su mi stajale na licu neprestano su se punile suzama, na kraju sam ih jednostavno spustila u svoja krila i pognula glavu. Eni nije ni primetila da sam u cik zore izašla iz stana iako je sinoć bila vrlo zabrinut za mene. Imam osećaj da sam kriva za sve tegobe duševne u ljudima oko sebe.

Sati su odmicali, sunce bilo sve veće na nebu iznad mene, postajalo je sve toplije i prijatnije koža mi se više nije ježila od hladnog jutarnjeg povetarca. Ali i dalje je sve bilo prazno.

~Mahir pov~

Kao neka iluzija u daljini priviđali su mi se tamni pramenovi njene kose koja se vijorila poput belih zastavica. Prvo sam mislio da sam utripovao njenu siluetu, a onda sam shvatio da niti sanjam niti je iluzija mog mozga. Bila je to ona.

Samo za razliku od mnogih naših dosadašnjih susreta sada je bila manje srećna i za sve to sam ja bio najveći krivac. Usporio sam, da je ne uplašim. Došao tik iza nje u najvećoj tišini nije me ni primetila jer je bila uznemirena. Seo sam iza nje i tek je tad osetila moje prisustvo, bila je mirna kao da je po nečemu već znala da sam ja. Obrisala je ponosno svoje suzice i zagledala se u daljinu, nogama sam skupio njene i obavio ruke oko celog njenog tela oslonivši je o sebe.

Ćutao sam kao krivac, a ona je svoje suze i jecaje gušila svojim dubokim disanjem. Što je ona teže disala i što sam više osećao da će se ponovo rasplakati, sve sam je grublje i osećajnije stezao. Kao da sam bio povezan sa njenim emocijama u tom trenutku.

"Da ljubim?" šapnem na njeno uho dok ona nevoljno skreće pogled sa mene na drugu stranu i odmahuje glavom. Ne želi ni da mi se obrati, a kamoli da me pogleda u oči.

"Glup sam. Reci mi da jesam..." odmahnula je glavom kao mala devojčica i primakla svoje noge tik uz svoje grudi sklupčavši se. Razmakao sam ruke na kratko samo kako bih ih obavio oko njenih kolena jer se tako udobno smestila u mom naručju. Zavalila se ka meni i tiho izdahnula.

"Zašto se ne izdereš na mene biće ti lakše..."

"Neću da se derem ni na koga. Nisam dete."

"U pravu si, oprosti. Hajde samo me zagrli Eli, molim te..." okrenula se ka meni i smestila se na kolena kako bismo se gledali u oči. Svoje laktove sam oslonio o kolena koja su stajala povijena sa obe njene strane i tako sam držao svoje ruke podalje od nje dok smo se pripremali za razgovor. No opet nisam mogao da odolim, pa sam savio šake u zglobovima i spustio prste na njena ramena mazeći ih obazrivo i sporo.

Neočekivano mi je zalepila šamar od kog mi je zaista trebalo nekoliko sekundi da se vratim u realnost, čak mi je i u uhu zazvonilo. Zaslužio sam još najmanje petnaest ovakvih, zato se nisam bunio za ovaj jedan. Spustio sam glavu i pogledao je tužno kroz trepavice.

"Niko me nikada nije postideo i ponizio više nego ti juče. Kao da sam neka krpa kojom obriše flekicu pa je baciše kad ti ne treba..."

"Zna-..."

"Ne znaš, ne znaš ti ništa. Jer da znaš ne bi se ponašao kao malo dete"

"U pravu si" čim sam to izgovorio udarila mi je još jedan šamar o drugi obraz, malo blaži, onaj slatki koji dobijaju samo mangupi koji se dopadaju medenim devojkama. Bacila mi se u zagrljaj i stegla me iz sve snage, odmah sam svoje ruke obavio oko njenog struka i stegao je svom snagom.

"Davis me" zakikotala se i udahnula kratko na svoj nos zbog čega sam čuo ono neodoljivo "šmrc" nastalo zbog brojnih suza koje su se spustile niz njeno lice.

"Briga me, moja si, ima da te davim koliko ja hoću mrvo" našalim se u njen vrat dok krećem da je golicam, a ona mi se vrpolji, ali ne uspe da mi pobegne jer je čvrsto držim rukama uz sebe....

Nastaviće se.....