Azurne noći I

5.deo

~Adam pov~

"Mahire opet si zamišljen?" Ziad ga je ponovo puckanjem prstiju vratio u realnost, a onda uz smeh ponovo skočio u bazen. Nasmejao sam se i doneo mu flašu piva da malo razbistrim misli. Otvorio sam je i seo na ležaljku pored njega.

"Opet misliš o njoj?" uključila se u zezanje i Nejra. Skupio sam obrve zbunjeno gledajući ga veoma znatiželjno. Pa je zbog mog pogleda jednostavno počeo da priča, jer to je ono što svi želimo da čujemo.

Nikada do sada Mahira nisam video ovakvog, bio je najstariji među nama i to je sve za njega uvek bila dečija glupost, iako je imao mnoge devojke do sada, ne pamtim ga ovakvog...

"Nejra, ostale ste u kontaktu, zar ne?" upitao je čisto da se uveri iako je vrlo dobro znao da jesu.

"Da, mislila sam da je baš dobra za druženje" spokojno je klimnuo glavom i uzeo gutljaj piva. Blago sam ga udario po stomaku i rekao mu:

"Pričaj mi, ja ne znam ni delić priče..."

"Mali, zašto ti sve moraš da znaš?" rekao je tiho i nasmejao kao da pravi najveću glupost ikada. Protrljao je rukom svoje oči i rekao tiho:

"To je tako lepo stvorenje Adame. Ne znam da li mi je više slatka i medena ili zgodna i privlačna. A tek te njene crne oči..." na sam spomen crnih očiju u glavi mi je bila neznanka, pa sam se i ja uz njegov opis prisećao svoje crnooka devojke. Zavalio sam se u ležaljku i uzeo gutljaj piva dok je on neprestano pričao o toj svojoj devojci prelepog osmeha.

"Potpuno si u pravu. Svi se mi zamajavamo plavim i zelenim očima, ali crne te uvek dotuku..." rekao sam kroz smeh dok je on klimao glavom slažući se uz svaku moju reč.

"Celo vreme je bila nasmejana to je ono što mi se mnogo dopalo. Način na koji priča, mislim da bih mogao da je slušam po čitave dane kako govori tim svojim lepim pufnastim usnicama. Nejra, zvaćeš je sutra?" gromoglasno se nasmejala, a ja sam je samo blago pljesnuo po kolenu.

"Ne ismevaj, nego je zovi" klimnula je glavom idalje se kikoćući i krenula da ga zeza dok je njoj pisala poruku.

"Zaljubljeni tetrebu. Evo sutra ćemo vas ostavljati same mnogo češće..."

"Nejra, ne šali se, biću joj dosadan..." rekao je ozbiljnije.

"Dodaću joj sad da silno želiš da je vidiš sutra.." ustala je i krenula lagano ka kući.

"Nejra, nećeš valjda?!" skočio je sa ležaljke i spustio flašu na zemlju. Krenuo je ka njoj, a ona je zabavljeno potrčala:

"Već jesam!!" vrisnula je, a onda je i on potrčao za njom, lako ju je sustigao jer Nejra nikada nije bila sportski potkovana, celo naše detinjstvo, brzo se umarala, a i noge su joj uvek bile kraće, pa smo logično mi uvek bili brži.

"NEJRA, ODREĆI ĆU TE SE PREKO NOVINA, POŠALJEŠ LI TO!" uhvatio ju je jednom rukom oko struka i odigao je od zemlje, a drugom uzeo telefon. Koprcala mu se ona, ali je brzo pustio, njemu je i tako trebao samo njen telefon.

"Rigel, voleli bismo da nam se pridružiš sutra ponovo, neki od nas posebno!" pročitao je poruku i vratio joj telefon bez imalo energije.

"To je to, Nejra ja sutra ne idem sa vama" rekao je i spustio joj telefon nazad u ruke.

"Ma daj nije ni skontala!"

"Ko bi drugi mogao da se raduje njenom dolasku? Ziad koji je sve vreme bio u vodi deset metara dalje od nje ili ti koja si malo malo pa tražila školjke za svoje ogrlice?"

"Pa dobro očigledno je, ali daj... Poguraćemo malo to vaše smuvavanje i tako je ona tu samo tri nedelje to je malo ako ti želiš da ideš svojim praistorijskim džentlmenskim forama..."

"Nejra, ne želim da budem napadan. Pusti me da vidim kako stvari teku šta ako to nije to, i drugo znamo se tek samo jedan dan!" bio je i pomalo ljut, znam da jeste, iako je hteo sve ono da iznese kroz šalu, Mahir je jedini od svih nas zaista bio zreo iako smo sa godinama svi bili tu negde.

"Nejra, pusti ga, stvarno i nemoj mu se mešati u to sa tom devojkom..." rekao sam mirnije pokušavajući da smirim svima strasti....

Nastaviće se...