Azurne noći I

28.deo

"Ja zaista više ne znam! Dragi Bože, non stop me zivka Simon, ne znam šta da joj kažem, ni zašto sam otsutna ni zašto sam produžila odmor ovde!" jadala sam se tiho Eni dok smo zajedno pomagale oko ukrašavanja ogromne luksuzne sale koja je izgledala kao neka plesna sala starih dvoraca.

Prelepa dvorana koja će biti iskorišćena za Adamov rođendan.

"I mene je zvala. Nisam stigla da se javim... Ne znam, ali nismo male da nas nadgleda idalje. Javile smo se, redovno pišemo, znam da nas je odgajila ali preteruje..."

"Kaže da su mi poslali poziv iz GRU-a" odmah je ispustila tešku korpu u kojoj su bili baloni i okrenula se ka meni.

"To je sjajno! Misliš da su konačno unapredili tvoj položaj?"

"Njihovo sam vojno lice. Nemoguće je da nisu. Sada je samo pitanje u kakav sam zadatak poslata..."

"Ponosna sam na tebe!" zagrlila me snažno i osmehnula se.

"A i oni su. Ti si njihov najmlađi komandant"

"Te moje dvadeset tri godine vrlo često bivaju osuđene. To znaš i sama. Zato ne mislim da su mi dali nešto ozbiljno. Sigurno ponovo neki posao čisto da gubim vreme... Ali ne znam čemu hitan poziv za stupanje na dužnost...."

"Hej devojke! Čemu radost tolika?" pogledala smo se znajući da to ostaje među nama.

"Ništa. Čule smo se sa mamom" rekla je Eni dok sam ja odmah pogled skretala ka kutiji, izvukla sam kese sa balonima i spustila ih na pod.

"Društvo! Hajde da naduvamo ove balone sa Eli" Ziad izgovori odmah nakon što skoči sa visoko postavljenih merdevina. Svako ko je imao neki posao ostavio ga je i došao do mene. Svi smo se poređali na pod i krenuli da duvamo ogromne balone srebrne boje.

"Nisi mi rekla šta se tako lepo desilo?" Mahir me bocne u rebro zbog čega se malo trznem, ali opet vratim osmeh na lice. Ponovo smo se šćućorili jedno uz drugo kako bismo zadržali razgovor samo za nas dvoje.

"Ma ništa bitno. Ali... Bojim se da ću sutra nakon zabave morati da otputujem nazad. Mama kaže da sam dobila neki poziv vezan za moj posao..." nisam mu rekla kakav jer je otkrivanje mog identiteta bilo strogo zabranjeno u stranim državama.

"Zaista? Pa to i nije tako sjajno..." odmah je svoj osmeh ugušio nekim tužnim izrazom lica.

"Iskoristi pametno ovaj dan..." šapnula sam mu na uho kad je skrenuo pogled sa mene na napola naduvan balon. Koliko je bio snužden mislila da da će ga samo pustiti da odleti i izduva se.

"Malo mi je ovo vremena sa tobom. Ljubi mi se, mazi mi se, željan sam te još malo..." šaputao je dok je svojim licem sve više zalazio u moju kosu njuškajući me umiljato. Terao me na smeh koliko me sve to golicalo.

Zamalo sam od naginjanja unazad pala na pod dok se on napola smeškao, ali opet nekako bio tužan.

"Dobro je vas dvoje..." Lejla je izgovorila i u tom tonu osetila sam ljubomoru koja me naterala da joj se imati. Privukla sam ga u svoj zagrljaj i poljubila ga u rame na kom je spušteno bilo moje lice.
Coknuo je tiho jezikom kada je začuo pobunu koju je digla i okrenuo glavu ka njoj.

"Mnogo si dosadna..." izgovorio je tiho i vratio se na duvanje balona koje je obavljao u mom snažnom zagrljaju. Držala sam ga kao da je lagano perce, dok je on samo zurio u pod i rasute balone.

"Večeras me vodiš negde?" upitala sam zaigrano i smestila duguljasti otvor balona između svoje donje i gornje usne spremajući se da sav vazduh iz svojih pluća prebacimo u balon.

"Vodim te u svemir ako hoćeš"

"Mahire..." tužno sam zacvilela nekim, čak i za sebe, čudnim tonom.

"Molim te češće izgovaraj moje ime tako..." nasmejemo i se oboje dok nas svi čudno gledaju. Adama nisam videla još od sinoć. Čini mi se da je kući došao samo da bi dočekao Alenu i Nermina i odmah ponovo nekuda pobegao. Nije nam čak pomogao ni oko sopstvene zabave!

Nastaviće se...