Azurne noći I

11.deo

~Rigel pov~

"Ne ide mi se na plažu" prevrtala sam se po krevetu ne želeći da ustanem.

"Znam i zašto! Zato što lepi Mahir nije tu bla bla bla...." prevrtala je očima dok sam se ja smeškala u jastuk da ne vidi. Ušuškano sam se uvila u pokrivač i uzela svoj telefon.

"Rigel, Nejra pravi žurku večeras. Pozvane smo… nadam se da to nećeš odbiti iako Mahir nije tu"

"Pa ne znam, možda odemo, ali samo ako me pustiš da spavam na miru."

"To tek ne mogu, moraš do prodavnice.." teško sam izdahnula i prevrnula se na drugu stranu kreveta, da nisam i sama osetila neku glad možda ne bih ni otišla, ovako sam vrlo rado ustala imajući u glavi svoj doručak već iako ga još tehnički nisam spremila. Ušla sam u kupatilo i prvo što sam uradila pogledala sam u svoj odraz u ogledalu koje je bilo ogromno. Prstom sam blago prešla preko rumene donje usne i osmehnula se prisetivši se njegovih. Na tren pogled mi je skliznuo na ružičasto-plavu modricu na mojim grudima, bila je vidljiva, ali ne toliko.

Pitam se da li on misli na mene sada?- proletela mi je čuvena kroz glavu. Pustila sam voduj da teče u lavabo dok sam ruke u njoj ovlaš kvasila i njima hladila vrat. Umila sam se da mi se misli razbistre, a onda u visoki rep vezala svoju dugu kosu koja je napadala moje lice sa svih strana, a kako je napolju bilo ekstremno vruće, ovaj potez bio je neophodan.

.....

Spustila sam sve namirnice na kasu i prošla sa druge strane kako bih ih pakovala u kese. Napolju je bilo tako vruće, sama pomisao da ću ovo morati po suncu da budem uz stepenice staze, a kasnije i zgrade me ubijala.

Izašla sam iz prodavnice sa po dve kese u obe ruke, bile su preteške zato sam malo ubrzala hod ne bih li što pre stigla u stan. Kako sam nespretno u svoj toj brzini ispustila kesu iz nje su ispale mandarine i rasule se po celom putu.

Opsovala sam sebi u bradu i spustila na trenutak ostale kese uz nekakvu kapiju blizu puta i krenula da skupljam mandarine. Taman kad sam krenula da se uhvatim za poslednju nečija ruka Ame u tome prestigla.

Podigla sam pogled i čim sam ugledala lik osobe koja ju je podigla, drsko sam je otela i samo namršteno krenula ka ostalim kesama.

"Ni hvala?" čujem po tonu da ima neki glupavim kez na usnama što me razbesni i natera da budem veoma gruba!

Pokupila sam kese i okrenula se ka njemu: "Ne razgovaram sa lutalicama i džeparošima, hvala" rekla sam i krenula ka zgradi.

"Hej... Hej... Ja nisam džeparoš i molim te daj da ti objasnim" potrčao je za mnom i preprečio mi put. Zastala sam iako to nisam želela, a kada sam pokušala da ga obiđem nije mi to dao.

"Ti zaista želiš opet batine?!" podigao je ruke u vis i odmahnuo glavom. Opet su na njegovom licu zablistala dva prelepa plava oka azurne boje koja me malo umirila jer su mi u glavi bile slične takve samo ih je nosio neko mnogo bolji.

"Molim te dozvoli mi da ti pomognem" odmahnula sam glavom i obišla ga, ali me opet presreo i uzeo mi kese. Prekrstila sam ruke na grudima i odlučila da iskoristimo njegovu glupu pomoć jer sam i tako već bila izmorena i mokra od toplote.

"Ja sam Adam... Ponovo" nekako je šuntavo uzeo kesu i pružio mi ruku. Prihvatila sam je teška srca i predstavila se: "Iris" doduše lažno jer mu nisam verovala, a i nisam htela da zna moje pravo ime. Ponovo se nasmejao, izgleda mnogo šuntavije nego što to pamtim..

"Divno ime" klimnula sam glavom i prošla pored njega, a on je samo krenuo za mnom kao neki pomoćnik. Isprva je ćutao, a onda kada je progovorio poželela sam da sam jednostavno odnela sama svoje glupe kese, i umrla noseći ih ako treba!

Nastaviće se...