Azurne noći I

26.deo

"Rigel?!" začula sam kako me doziva iz dnevnog boravka, tražio me. Nije mogao da legne u krevet bez mene, znam da ga je tištilo to što mi ništa nije rekao malopre. Ali ne mora ni da mi kaže, ja sam kroz njegovo disanje i njegove pokrete tela znala da deli moj bol, da oseća i nosi na svojim leđima moj teret zajedno sa mnom, podeljen na pola, da mi olakša.

Tiho sam se odazvala i navela ga glasom da me pronađe.

"Hej Bambi, ne plašiš se da tu budeš sama u mraku?" upita kroz blag osmeh dok mi lagano prilazi kao da se kroz te duge korake nekako puni hrabrošću. Smestio je svoje ruke u džepove i stao naspram mene, tik iza mojih leđa. Osetila sam to po njegovom dahu koji je padao po mojoj kosi i mojim golim ramenima niz koje je klizeo njegov preširoki duks.

"Nadam se da nikoga nisam uznemirila večeras, nisam želela to...." coknuo je tiho jezikom i lagano obavio svoje ruke oko mene navlačeći mi stiskom duks kako me privlačio k sebi.

"Ti si uznemirena, a ja se osećam krivim jer nisam to nekako sprečio. Nisam imao pojma za sve to i tako mi je žao, nemaš pojma koliko..."

"U redu je. Svakako sam nekada morala to da ispričam. Ovako sam ispričala svima odjednom, ne moram da ponavljam, niti će mi se priča prepričavati iza leđa..."

"Žao mi je El"

"Ne želim sažaljenje Mahire. Ne radi mi to, molim te"

"Ali ja ne mogu da ti pričam nešto drugo kad osećam ovo. Krivo mi je što je sve tako i što si ti to tako zapamtila i što nekako ne mogu da olakšam sve to u tvom srcu, znam da nisam lek za rane, još mi je krivlje što ti ih i sam pravim..." osmehnula sam se i nagela glavu na njegova prsa, ušuškano me u svoje naručje i šapnuo mi:

"Bambi hajmo u kuću mnogo je hladno. Ja sam se smrzao, a i ti si osećam, vrat ti je uvek topao, sad je hladan kao led...."

"Hladno je kad nemaš ćebe. Ume pored mora biti i hladno, pogotovo kad dune ovaj morski vetar, zima u kosti očas posla uđe..." Alena tiho progovori dok oboje skrećemo pogled na nju koja je ogrnuta dugim crvenim ćebetom već spremna za krevet i u pidžami, a u rukama drži još jedno ćebe mnogo veće od onog koje je ona imala. Prebacila ga je preko njegovih leđa, on ga je rukama pridržao i ogrnuo nas. Odmah sam se osetila toplije.

"Hvala mama"

"I drugi put mili, ljuljaška vam je napunjena jastucima..." namignula mi je dok me on gledao zbunjeno. Tražila sam joj da mi pomogne da napunim ljuljašku koja je stajala u dvorištu razapeta za dva ogromna stabla jastucima kako bih u njoj večeras spavala, što je i uradila.

Vratila se u kuću i za sobom ugasila svetla.

"Šta će nam ljuljaška?"

"Tu da spavam. Treba mi vazduha"

"Ne može. Prehladno je, prehladićeš se i razboleti. Nemoj..."

"Ti ostani onda da me greješ" prevrnuo je očima i lagano krenuo unazad ka kući dok sam ja hodala prinuđena za njim, zbog toga što me grlio.

"Nemoj, želim zaista napolju. Pokriću se. Nije toliko hladno..." pustio me da se izmigoljim iz njegovih ruku, a onda se tiho požalio kako imamo samo tanke pidžame i dukserice na sebi i kako ćemo se smrznuti i ukočiti. Ipak sam izvojevala svoje i došla do ljuljaške. Pustila sam ga da se prvi zavali u nju i uzela mu ćebe kako bih ga lepo ušuškala.

"E sad kad sam te ovako lepo zašuškala, idem ja u krevet na toplo da spavam..." našali se čemu se iskreno nasmejem, izujem papuče kraj njegovih i legnem na njega.

Preko, kanapom pletene, ljuljaške bilo je prebačeno jedno ćebe, na njega poređanja četiri jastuka, na tome smo ležali pa nam je i ispod bilo toplo jer nas je grejalo i ćebe koje nam je Alena dala. Zašuškam se uz njega i usmerimo pogled ka zvezdama koje su se jasno videle.

"Zašto baš ovde spavamo? Što ne u krevetu? Neudobno mi je sve me žulja..." rekao je tiho na moje uho, nameštajući se. Ovako smo tata i ja ležali svako veče leti, imali smo istu ljuljašku kao što je ova, on je na njoj dremao svako podne. Pa sam htela da se prisetim osećaja.... izdahnuo je shvativši da se neću predomisliti i nežno otisnuo poljubac o moje čelo.

"I neću da zaboravimo činjenicu da si mi nabila koleno u stomak..." prebacio je moje noge preko svojih i zagrlio me dok sam se ja sve vreme smeškala svakom njegovom gestu i šali kojom je želeo da me nasmeje.

Nastaviće se....