Azurne noći I

6.deo

~Rigel pov~

"Hajde Eni prespavala si čitav dan! Idemo sa njima, jako su zanimljivi..." rekla sam ubeđujući je da krene sa mnom sutra. Ponovo je odmahivala glavom:

"Ne želim da idem sa nekim nepoznatim ljudima ne znam kako si uopšte mogla tek tako da-..."

"Molim te, zbog mene..." rekla sam tiho i umiljato je zagrlila kako bi mi odobrila da sutra ponovo idem sa njima, ali i kako bi pošla sa nama.

"Okej. Šta god..." prevrnula je očima, a ja sam veselo skinula. Bacila sam se u krevet sa željom da što pre zaspim kako bih to zanimljivo društvo što pre videla.

....

Spremile smo se i krenule ka starom delu grada do velikog sata kod kog smo se dogovorili da ćemo se naći. Eni se vukla pesimistično dok sam ja puna entuzijazma veselo šetkala znajući da će joj se dopasti čim ih upozna.

"Rigel!" čim sam iza sebe začula Nejrin glas odmah sam se okrenula, hodala je ka meni mašući i smeškajući mi se.  Za njom su išli Ziad i Mahir, kao i još neke dve devojke. Bilo mi je jako zanimljivo što ćemo ovde upoznati toliko zabavnih ljudi.

"Nejra, tako mi je drago da vas opet vidim!" rekla sam kroz osmeh, prihvatila sam njen nežan zagrljaj, a zatim je odmah upoznala sa Eni koja i nije bila baš oduševljena njihovim dolaskom sve do sada.

"Ono je Eni, moja najbolja drugarica..."

"Drago mi je Eni! Ovo su moji prijatelji, Ziad, Mahir, Ajla i Lejla" Ajlu i Lejlu sam prvi put i ja upoznavala, delovale su kao bliznakinje ali se videla jasna razlika između njih, a i karakternim osobinama su se razlikovale takođe. Ajla je bila fizički malo krupnija i viša od Lejle, imala je nekakav hipi stil oblačenja koji se perfektno slagao uz kosu boje šargarepe koju je imala. Za razliku od nje Lejla je bila onako sva u stilu princezice, pomalo zamišljenog pogleda i prezrive face sa vidno izblajhanom kosom.

"Hoćeš li ovoga puta na istu plažu ili želite da vas upoznamo sa gradom i njegovim lepotama? Mislim... Naći ćemo i bolju od te..." rekla je Nejra za kojom sam krenula nakon tog minijaturnog upoznavanja Eni sa svima.

"Nešto novo bi bilo sjajno. Volela bih da promenimo destinaciju..." odgovorila sam kratko usporavajući hod, izjednačila sam ga sa Mahirovom brzinom hodanja koja je bila izuzetno lagana i opuštajuća. Pogledao me krajičkom oka i razvio blag osmeh u kutu svojih usana koji sam uspela da uhvatim zbog čega sam se široko osmehnula. Trudio se da ne usmeri svoju pažnju ka meni, ali ipak na kraju jeste i to mu nije teško palo...

"Ti nećeš da se pozdraviš?" upitala sam tiho dok smo polako ostajali među poslednjima u grupi. Pratila sam Eni pogledom sve dok nisam videla da je našla zajedničku reč sa Ajlom i Lejlom, odmah sam je pustila iz svog vidokruga zanimajući se tajanstvenim tihim dečkom pored sebe.

"A ti hoćeš?" upitao je radoznalo i zaigrano izvio svoju obrvu, konačno me pogledao pravo u oči što me postidelo iz nekog meni nepoznatog razloga.

"Mama me tako vaspitala, tako da hoću." slegla sam ramenima i samo nastavila da hodam.

Dok smo hodali ruke su nam se stalno sudarale jer ili sam ja njemu bila preblizu i hodala tik uz njega, ili je on to radio meni. U jednom momentu sam odlučno zastala: "Molim te daj mi tu ruku više, počinje da me nervira"  prasnuli smo u smeh i kad su se zbog tog smeha svi okrenuli prema nama samo smo se utišali i slegli ramenima kao da smo se dogovorili pa su svi uz začuđene face nastavili. Povukla sam ga da ne zaostajemo za ostalima, ali čim smo im se približili opet smo usporili naš hod:

"A kuda idemo mi sad?"

"Za Nejrom, što, ti bi da se odvojimo od njih i krenemo nekim svojim putem?" upitao je sasvim mirno i zabavljeno, kao da zna tako dobro moje misli svakog tren pa se sa njima igra i sve drži pod svojom kontrolom.

"Nisam na to mislila..." postiđeno sam spustila pogled i krenula da izvučem blago ruku iz njegove, ali je on ojačao svoj stisak i sageo se malčice do mog ramena:

"Oprosti, neću više. Ne znam ni sam kuda idemo, ali znam da će nam biti zabavno kao i uvek..." klimnula sam glavom idalje razmišljajući o prethodno rečenim njegovim rečima.

"Ne budi sad tako stidljiva, zar tako slatko utičem na devojke?"

"Ne znam ja kako ti utičeš na druge devojke..." rekla sam pomalo otresitije i pogledala ga u oči. Ponovo se nasmešio: "Kako god da utičem na druge, tvoja mi je reakcija najzabavnija." dodao je što mi je opet vratilo osmeh, do kraja puta među nama je vladala neka prijatna tišina koju sam maksimalno koristila da ga dobro upoznam izgledom.

Bio je i više od lepog. Njegova smeđa kosa, zapravo i nije bila smeđa, već mnogo svetlija od toga, kao spoj zrelog žita u leto i redova zemlje kojom je ono prošarano. Imao je malo plavičaste kose, malo čokoladne koja se na suncu prelivala u plavu boju tako da sam zaključila da mu je kosa zapravo tamno plava, sa jako malo smeđih vlasi koje su bile taman tamo gde trebaju biti. Kako mi se pogled niz njegovu kosu spuštao ka njegovom vratu zapazila sam sićušni medaljon oko vrata koji je nosio, bio je mali ali se jasno video elipsasti oblik sa nekim sitnim gravurama, čak mislim da je imao i lepu malu ružicu na njemu, zlatna boja tog medaljona savršeno mu je išla uz azurnoplave oči i tamniji ten koji mu je isticao svaku liniju tela. Bio je zaista lep mladić, gotovo da sam ostala zabezeknuta njegovom lepotom, a i prijao mi je način na koji su me te njegove oči gledale.

Mada, ne dajem sebi za pravo da kažem da se iza tog tjanstvenog pogleda nešto krije iako bih to volela, idalje mi je nedefinisan. Međutim nemam dovoljno hrabrosti da malo pronjuškam po tome jer šta god da kažem taj mudri momak nađe prave reči da me njima postidi i natera da zaboravim razum.

Ah taj lepi, tajanstveni Mahir...

Nastaviće se...