Azurne noći I

14.deo

~Mahir pov~

Kad sam primetio da joj je korak nesiguran, počeo sam sporije da hodam, bliže njoj, dok smo se provlačili kroz masu ljudi, kao da nije bila tu. Privukao sam je k sebi i prebacio ruku preko njenog ramena kako bi bila uz mene i kako nigde ne bi udarila glavom koja joj je blago padala na dole.

Lagano je obavila ruku oko mog struka i to je prouzrokovalo milion trnaca koji su se sa dna mojih leđa popeli do samog vrata, ceo sam se naježio. Čim smo zakoračili u kuću koja je bila osvetljena, prekrila je svoje crne oči: "Osećam se kao vampir" nasmejala se i skupila se uz mene da joj svetlo ne ide u oči. Ugasio sam ga odmah u dnevnom boravku i lagano je uzeo u svoje naručje. Poneo sam je uz stepenice i krenuo ka svojoj sobi.

"A gde me vodiš?" upitala je tiho mazeći me prstom po bradi. Na tren su mi se oči od prijatnosti same sklopile i čuo sam samo njeno maleno srce kako kuca i to sporo sve pliće disanje.

"Da odmoriš glavicu" uneo sam je u sobu na kojoj su vrata već bila na pola otvorena. Spustio sam je i zatvorio vrata za nama kako nam drugi ne bi smetali.

"Cenim to što ne pališ svetlo..." nasmejala se i lagano u hodu izuvala svoje sandalice na štiklu. Kad je došla do mog kreveta samo se bacila na njega kao da već vrlo dobro poznaje svoj teren i ima ga pod svojim lepim nogama.

"Drago mi je da ti rečenica osećaj se kao kod kuće nije potrebna..." oboje smo počeli da se smejemo na tu moju opasku. Krenuo sam da skidam svoje odelo jer sam odmah sa puta došao da nađem nju, pa nisam stigao da se raspremam ili odmorima.

"Okej, ovo postaje sve bolje i bolje" izgovorila je, a kad sam se okrenuo ka njoj zatekao sam je kako poput malene devojčice oslonjenih obraza o svoje dlanove, maše u nekom mirnom tempu nogicama u vazduhu i posmatra me.

"Opet ti i taj tvoj neodoljiv pogled" slegla je ramenima i skočila sa kreveta, od silne brzine skoka zavrtelo joj se u glavi i ubrzo je pala na pod, pritrčao sam joj uspaničen i zabrinut da se opet nije povredila. Podigla je svoju glavu i iskezila se: "Uplašio si se za mene..." odmahnuo sam glavom i seo u turski sed ispred nje.

"Pa kad ne umeš da stojiš na svojim nogama kako treba..." oslonila je ruku o moju butinu i njome se lagano izdigla na svoje šake. U tom momentu u moju sobu je uleteo Adam, oboje smo ga pogledali začuđeno želeći da znamo šta je povod njegovog upada.

~Rigel pov~

Lagano sam se ispravila i ustala pomažući Mahiru da ustane i on. Adam me odmerio od glave do pete i lagano prišao Mahiru, ponovo su pričali na arapskom i ja apsolutno ništa nisam razumela, ali sam znala da je tako zato što ni ne želi da razumem. Ponovo želi da me natera da se osetim izostavljeno...

"Šta kažeš na to da uzmeš neku moju pižamu i prespavaš tu sa Eni?" rekao je tiho okrenuvši se ka meni.

"Am ne znam koliko je to dobra ideja"

"Slažem se sa tobom Rigel. Ipak nas već ima previše tu..." Adam me pogleda premeštajući ruke na grudima, a ja poželim istog momenta da ga udarim. Iako su nam se mišljenja poklapala, ko je on da o tome išta govori kad ga niko ništa nije pitao?!

"Biće zabavno, uvek bude. Na kraju krajeva znaš da nikada nakon žurki ne spavamo u sobama već smo svi zajedno u dnevnom i nastavljamo veče sami..." ubeđivao je Adama.

"Tradicija je da uvek igramo igre bez granica i gledamo filmove, nove ste u društvu, biće vam lepo. Veruj mi na reč..."

"Okej, ali moram da razgovaram prvo sa Eni"

"Evo ja ću da joj kažem, do tad se ti slobodno raskomoti ovde. I tako moram nešto do Nejre..." klimnula sam glavom i dozvolila mu da me poljubi u ugao usne kratko pre nego što je izašao iz sobe. Prišla sam ormaru trudeći se da ignorišem Adama koji je idalje iz nekog razloga tu.

"Gde li su mu te glupe pidžame?" prošaputala sam sebi u bradu, a onda sam osetila kako mi on prilazi s leđa. Stao je iza mene i obazrivo spustio ruku preko moje koja je držala ručku pogrešnih vrata ogromnog ormara. Zatvorio ih je i premestio mi šaku na samu sredinu ormara.

Izvukla sam ruku iz njegove i okrenula se ni ne sluteći koliko mi je blizu. Lica su nam se na tren dotakla ali sam se ja odmah trgla unazad ka ormaru o koji sam dobro lupila glavom.

"Šta hoćeš od mene?"

"Celo veče nisam sposoban da maknem pogled dalje od tebe. Nisam ni sanjao da ću se sa rođenim bratom naći u ovoj situaciji. On je jedino što me večeras sprečilo da... ti izbijem sve te lažljive bubice iz tvojih lepih pufnastih usnica..." spustio je svoje usne na moje, a ja sam ga odmah odgurnula.

"Makni se od mene, Mahir će se svakog trena vratiti. Ja ne želim ništa sa tobom...."

"Ni ja ne želim, jednostavno me nešto tera da ovo radim, iako nikako ne želim..." rekao je tiho približavajući mi se još bliže. Rukom je nežno prešao preko mog ramena i namestio bretelu haljine koja je izgleda skliznula, a da ja to nisam ni videla:

"Mrzim to što on uvek dobije ono najbolje, kad god to želi..." odgurnuo se rukama od ormar i samo izleteo iz sobe kao opečen, a ja sam ostala da stojim sva u čudu.

Zašto sve uvek mora da mi se zakomplikuje!?

Nastaviće se....