Azurne noći I

16.deo

~Rigel pov~

Budim se sva ukočena sa jakim bolom u glavi koji je lomi na param parčad. Osećam da se pod mojim telom i oko njega nalazi nekoliko ogromnih, najmekših jastuka koje sam ikada dotakla, preko mojih bokova nalazio se svileni pokrivač u nekoj tamnoplavoj boji koju moj mozak tek sad procesuira i memoriše jer je do sada nisam zapazila. Osetim oko sebe onaj nežni letnji parfem koji je po celoj sobi bio rasut, pogled mi završi na velikim vratima terase koja su bila širom otvorena, dok su preko njih bile duge bele zavese kroz koje se sve videlo kao da nisu bile u toj boji.

Lagano sam ustala i kako sam svojim stopalima dotakla hladan pod tako su se niz moje noge spustile široke nogavice njegove predugačke pidžame. Izašla sam na terasu i zatekla ga kako sedi u stolici sklopljenih očiju i uživa u prvim jutarnjim zracima.

Ruka mu je bila na stomaku dok je druga opušteno stajala pokraj njegovog tela i visila sa stolice. Među njegovim prstima te ruke stajala je cigareta, popušena skoro do kraja, zbunjeno sam protrljala oči i prišla mu skakutavo jer je pod na terasi bio još hladniji. Sela sam mu u krila i podigla noge da mi ne bi bilo hladno, skupivši se što sam više mogla.

"Probudila si se..." izgovorio je lenjo još uvek čisteći kroz sporo izgovaranje reči svoj glas. Kao da je bio začuđen. Osetila sam kako mu se ona opružena ruka lagano pomera i približava njegovom licu, zato sam podigla pogled. Povukao je poslednji dim, a zatim ugasio cigaretu u piksli koja je stajala na podu pored stolice.

"Nisam znala da pušiš..." prošaputala sam posmatrajući njegove natečene usne i oči koje su od sunca, a i jutarnje osetljivosti bile skupljene, ali ne potpuno.

"Rekreativno" izdigla sam se na njegovim grudima i lagano spustila usne na njegovu bradu. Primakao mi se i time mi omogućio da ga ljubim kratkim poljupcima po celom licu.

"Mnogo si lep kad se tek probudiš..." osmehnuo se na moj laskav komentar i otvorio svoje lepe plave oči.

"Jesi li se naspavala?" odmahnula sam glavom dozvolila mu da svoju veliku šaku koja je bila toliko hladna spusti na moje lice i njome lagano fiksira moju bradu:

"Vidi ti se u okicama" izgovori nakon što se zagleda duboko u moje oči. Kako krenem da se izmigoljim iz njegove ruke i oslonila lice o njegove grudi, on malo grublje stegne moje lice što mi na neki način postane prijatno.

~Mahir pov~

Povukla se na moje bokove i lagano krenula da me ljubi uz bradu, ja sam se raspekmezio kao mali i samo se opustio u njenim rukama, ljubila me tako sve do usana na kojima je stala, na tren ili dva da ih kratko osmotri, a onda ih je nežno poljubila, odmah sam uzvratio, nije mi trebalo mnogo da osetim tu neku hemiju u poljupcima... Mnogo sam je se plašio.

Sve ovo vreme nikada nisam sreo ženu koja me više psihički privlačila od nje, ali to je zapravo bila i velika kočnica za mene među nama. Znao sam vrlo dobro da sam zaljubljen do ušiju, ali nisam želeo da i ona bude jer među nama nikada ne bi moglo biti nečeg ozbiljnijeg od jedne letnje prolazne ljubavi. Zato sam odugovlačio sa tim činom koji je sve ono vreme tražila nesvesno svojim ponašanjem i govorom tela od mene.

Čim osetim da njeno blago pomicanje, koje je jedva primetno, ima uticaja na mene i da se u meni budi ta moja muška želja da je pošto poto svučem kao svaku drugu lepu ženu, uhvatio sam je za zglobove ruku koje su bile na mom licu i povukao ih blago sa sebe:

"Mmm... Rigel...mal-..." nekako obazrivo skinem njene ruke sa sebe i prekinem poljubac. Zbunjeno se ispravila i pokušala nešto da kaže, ali sam samo blago prstom pomazio njene usne:

"Mi ovo ne radimo..."

"Ništa se neće loše desiti, oboje smo zreli, odrasli ljudi i sasvim je o-..."

"Ne mogu da ti dozvolim da mi pružiš sve ovo. Mislim da treba da znaš da ja nisam neko ko voli veze i ti si sjajna, ali ja jednostavno nisam čovek za ljubav i zavođenje... Ja ovo vidim kao kratku zabavu, ne želim da te povredim drugačije..." dok sam joj sve ovo govorio imao sam osećaj da će se te njene čokoladne oči rasplakati svakog trena zbog toga sam se osećao užasno glupo i bilo mi je krivo, ali možda je bolje da svega ovog bude svesna odmah na početku pre nego što se upusti u to sve...

"E pa prekasno je sad za tu rečenicu Mahire..." izgovorila je kroz neku gorčinu u grlu koju sam i sam mogao da čujem. Ustala je i samo pobegla u sobu, krenuo sam da ustanem za njom, ali sam shvatio da bih samo pogoršao stvari pa sam ostao tako da sedim neko vreme sve dok nisam čuo glasno lupanje vrata.

Bio sam isuviše grub, nisam se ni potrudio da uobličim to nekako! Neverovatno sam glup!

Nastaviće se....