Azurne noći I

13.deo

"Nervoza me hvata, vidi koliko je ovde ljudi..." žalila se tiho dok smo se držale za ruke i hodale ka kapiji ogromne kuće koja je tako luksuzno izgledala. Obe smo imale osećaj da ne pripadamo ovde, ali šta je tu je. Već smo rekle da dolazimo, sada nema nazad.

"Ma okej je to, videćeš da će biti zabavno..." klimnula je glavom na moje reči utehe oko kojih sam i sama imala dilemu. Prošle smo kapiju i ubrzo ugledale Ziada, prišle smo mu i pozdravile se, a on nas je odveo do Nejre koja je bila u dvorištu iza kuće, još je bolje izgledalo od prednjeg, imalo je ogromni bazen na sredini i sve drugo usklađeno u tom stilu.

"Drago mi je da ste došle, želim da vas upoznam sa svim ljudima tu, ali volela bih I da vas upoznam sa svojim malim bratom." okrenula se, a i mi za njom "Adame!" dozvala je sa drugog kraja dvorišta momka i čim mi se pogled susreo sa njegovim, znala sam da to neće ići na dobro, već vidim veliki problem.

"Molim Nejra..." smireno je prevrnuo očima i odložio čašu svog pića na mali sto iza nje.

"Ovo su Eni..." prvo se pozdravi sa njom, a onda trenutak istine.

"...i Rigel" zastao je na meni i odmerio me od glave do pete "Hah... Iris, kako da ne" nikome nije bilo jasno o čemu je mumlao, osim meni, progutala sam knedlicu i kiselo se osmehnula.

To je to! Ovo veče je zvanično propast!

"Eni da li si čula da-..." Nejra je nastavila razgovor sa Eni sa kojom se brže uskladila i povela je nekuda, samo sam ja stajala tu pred njim kao neki kip. Moje misli su se jasno videle i na mom licu. Svi su nekuda nestali i ostala sam sama sa njim.

Uzeo je dve čaše i pokazao mi pogledom da krenem za njim, što sam i uradila. Seo je na jednu od ležaljku i pružio mi čašu kako bih sela na drugu. Samo što je on legao zavaljen na njoj, a ja sam pažljivo sela i okrenula se ka njemu kao d ame vode na streljanje.

"Dakle ti si Rigel..." klimnula sam glavom i spustila pogled iz nekog razloga mada nisam trebala jer zašto bi mene bilo stid što me primorao da ga slažem da sam neko ko nisam jer je bio dosadan!?

"Savršeno" iz nekog razloga mnogo ga je više potreslo, bar je tako izgledao. Htela sam da promenimo temu ali je on iz onog veselog momka promenio svoje ponašanje i postao i grub i bezobrazan.

"Zabavi se sa svojim lažima, svakako su urnebesno smešne..." samo je ustao nakon tog sarkastično monologa i otišao nekuda dok sam ja besno gledala u njega. Ma na kraju krajeva, briga me!

.....

Celo veče sam se dosađivala i sedela sama, obično to nije bilo tako kad su žurke u pitanju ali jednostavno mi nije bilo ni do čega.

"Koja po redu?"

"Ma pojma nemam..." izgovorila sam kroz osmeh ne kapirajući u početku glas koji je to rekao, a ni osobu, kad sam premotala film unazad i podigla glavu, imala sam šta i da vidim.

Taj lepi osmeh, na licu najnežnijeg momka kog sam ikada srela, bio je sve što mi je trebalo da mi popravi ovaj ceo dan. Sageo se do mene i lagano izvukao čašu iz moje ruke, spustio je na sto i čučnuo naspram mene.

"Mirišeš na tekilu i još mnogo toga, kako ti se do sad nije slošilo?" nije me osuđivao, ali trebao je jer to nije ličilo na mene. Lenjo sam oslonila čelo o njegovo i prošaputala:

"Nemaš pojma koliko mi je drago što te vidim ovde..." pomakao je moju kosu od svog lica, bacajući ceo taj pramen na suprotnu stranu moje glave tako da ni meni ni njemu ne smeta.

"Nemaš pojma koliko mi je drago što sam došao na vreme jer si popila taman onu granicu. Čak ti i iskrenost izlazi iz tih tvojih lepih usana brže..."

"I inače sam iskrena sa tobom..." lagano me uhvatio za ruku i pomogao mi da ustanem, dok sam hodala za njim moje noge nekako nisu imale osećaj da koračaju već sam nekako lebdela. Na kraju krajeva, nije ni bilo bitno kako, bilo je bitno da je on tu.

Nastaviće se....