Azurne noći I

18.deo

Šetala je čitav dan pored mene, plaža nam nije dosadila satima, jedino smo išli po hranu dva puta to je sve i uz mnogo muke i truda konačno se smejala. Zavoleo sam taj njen osmeh i pogled koji mi je govorio "budalo jedna"… makar sam joj bio nešto, pa i ta budala.

"Rekao si da vas loša sećanja vežu za ovo mesto. Kakva to ako smem da pitam?" lagano sam iz opuštenog sedećeg položaja spustio svoje telo u ležeći, smestio sam ruke pod glavu razmišljajući da li je ovo pitanje na koje smem da joj dam odgovor.

"Bolje ne. Ne bih o tome... Oprosti"

"Ma u redu je. Ne brini, samo sam radoznala..." klimnuo sam glavom i prikovao svoj pogled za nju. Kad je to primetila stidljivo se zakikotala i legla pored mene:

"Sačekaćemo zvezde ovde" rekla je tiho, već sam gledao u nju nije joj bilo potrebno da išta kaže, da bi imala moju pažnju. Topla morska voda zapljuskivala nam je stopala ni to nam nije smetalo...

"Volim zvezde" izgovorim tiho znajući da je svoje ime dobila po zvezdi. Okrenuo sam se na bok ka njoj i osmehnuo joj se dok je ona sporije kapirala, ali ipak jeste.

"Tvoj privezak je kod mene...." pokažem joj ključeve od auta ponovo, a ona se usreći kao detence. Zgrabi ih i osmehne se:

"Kod tebe je sve vreme? Tako sam se uplašila da je izgubljen...."

"On mi je amajlija. Od kad ga imam ništa mi se loše nije desilo" vratila mi je ključ i osmehnula se, ponovo se stvorio taj kontakt očima među nama i samo sam ućutao, čak se i moje srce smirilo pored nje što je bila prava retkost.

Približio sam joj se kad i ona meni, na svojoj sam koži osetio da je njeno telo toliko blizu da se tu i tamo dodiruje sa mojim. Nežno sam prešao prstom po njenoj butini koju je prekrivala moja majica, tako joj je slatko stajala.

Možeš li da ne izlaziš iz mojih stvari?

Na tren njene oči je obasjao neki sjaj koji nikada nisam video do sada ni u čijim drugim. Ta blizina koju smo delili spajala je naše disanje, postalo je ujednačeno, skoro kao i otkucaji srca za koje sam siguran da su bili isti u oboma.

"Rigel... Ti si tako..." zastao sam pogledavši u njene usne koje su bile na dva centimetra od mojih. Spustio sam usne na njene i otisnuo poljubac koji je govorio sve što usne moju mogle, ljubili smo se nežno i bilo mi je i više nego drago kada sam osetio da i ona uzvraća.

~Rigel pov~

Ne znam da li sam poljubac uzvratila u besu i očaju koji je u meni vrveo zbog Mahira ili sam ipak osetila neku iskru pored Adama. Čitav dan te njegove oči nešto govore i ja to pomno pratim. Ne želim da priznam sebi... Ali možda sam pogrešila u vezi svega.

Nageo se ka meni ispitujući teren nekako, a kad se ja u tom transu koji je stvarao nimalo nisam bunila, svoje telo je lagano izdigao iznad mog smeštajući se u razmak između mojih nogu, obazrivo se svom težinom oslonio o mene, ponovo se nisam bunila. Nežno sam obavila ruke oko njegovog vrata i zaustavila poljubac na tren:

"Mislim da bi ovde trebali da stanemo Adame...." klimnuo je glavom i oslonio čelo o moje, otisnuo je još par poljubaca o moje usne, a zatim spustio glavu na moje rame.

"Volim te... Ne zaboravi to zvezdice, ne dozvoli da tek tako prođe kroz tvoje misli."

"Adame..." nisam morala da mu kažem bilo šta drugo samo se povukao i vratio se na mesto na kom je ležao do tog momenta, lagano sam ustala i spustila pogled ka njegovom šorcu u kom je bio moj privezak:

"Zadrži privezak. Ne želim da ti ga uzmem ako je toliko poseban i donosi ti sreću..." opet se osmehnuo blago kutom usne i odmerio me.

"Šta samo da pređemo na drugu temu?"

"Bilo mi je lepo sa tobom, ali ne smemo da zaboravimo Mahira..." ustao je u sedeći položaj sav pod nekom tenzijom u svom telu:

"Ne zaslužuješ da budeš tužna pored njega. On te nikada neće ceniti, niti voleti kao što ja mogu da te volim.... I kao što to već činim, a da ne znam ništa osim toga da obožavam tvoje oči i tvoj osmeh...." nisam više mogla da slušam to što govori jer bilo me strah, već sam se osećala odvratno što sve ovo činim i nekako mu dajem nadu da ću odustati od Mahira i biti sa njim. Ustala sam i prošaputala da želim kući što je mirno prihvatio. Znam da je još mnogo toga želeo da kaže ali ipak se suzdržao...

Nastaviće se....