Ti si moja! »h.s »z.m

Chapter 18

Zayn P.O.V

Nisam znao kako sam se ovdje nasao. Obrglio sam se rukama I pogledao oko sebe. Kuca je bila u svakom pogledu divovska kakve sam je se I sjecao. Samo sto sada nisam bio pod utjecajem alkohola kao prosli put, ali opet nisam znao zasto sam ovdje dosao.

Kada sam se jutros probudio imao sam tacan plan onoga sto cu danas raditi. Ustati, otici na trcanje, zatim nesto malo doruckovati, citav dan odmarati jer je bio vikend, te na kraju svega otici u klub I naci neku dobru zensku, te dobiti zasluzeni odmor. A evo me sada. Umjesto da odmaram u svom stanu, ja sam dosao njenoj kuci. Ko zna zasto ..

Razgledao sam oko kuce te primjetio da jedno auto stoji na prilazu. Znaci da netko ima u kuci. Barem, da nisam dzabe dolazio.

Ali sta ako me ona ne bude htjala vidjeti. Inace me ne podnosi, ne znam zasto bi onda sada bilo drugacije. Mozda, zbog poljupca? Me ne. Pa I sama je rekla da joj se nije svidjelo. Medjutim, ja to isto nisam mogao reci. Istina, rekao sam joj onu ofucanu recenicu ' poljubac je nesto normalno', I sam sam htio da se uvjerim u to. Medjutim, u slucaju sa njom to nije bilo tako. Pederkasto zvuci, ali bio je to najbolji poljubac u mom zivotu. Njene usne su bile kao stvorene za moje. Savrseno su se preklapale I kretale u ritmu nasih tijela. I to je zasigurno bio jedan od najboljih poljubaca moga zivota. Ali eto, njoj se nije svidio. Cak je rekla da se lose ljubim. A ja evo sada stojim ispred njenih vrata ne usudjujuci se ni da pokucam.

"Prokletstvo, prokletstvo", mrmljao sam sebi u bradi, kriveci sebe sto sam uopste dosao ovdje. Boze koji sam ja kreten. Okrenuo sam se kako bih se vratio u svoje auto, kada su najednom iza mene skljocnula vrata. Kada sam se okrenuo, ispred mene je stajala crvenokosa zena u nekim pedesetim godinama, sa ljupkim osmijehom na licu.

"Duso, trebao si nesto?", upitala me je.

"Ovaj, .. zivi li ovdje Vicky?", upitao sam, moleci Boga da sam pogrijesio kucu.

"Da", poviknula je veselo."Nisam znala da je vec nasla prijatelje", sklonila su u stranu pozivajuci me rukama, "Hajde udji, odmah cu je zvati."

"Da. Naravno, hvala vam."

Kuca je bila ista onakva kakve sam je se sjecao. Pogled mi je odmah polatio prema stepenicama I hodniku na kojima sam se prvi put susreo sa Vicky. Pitao sam se da li bi se ova gospodja I dalje ovako smijeskala, da zna da sam se prije nekoliko dana gol motao po njenoj kuci. Pa garantujem da ne bi. Pitao sam se da li joj je ovo majka, medjutim nisu licile jedna na drugu. Bas nikakve slicnosti. Najednom starija gospodja je opet usla u sobu.

"Izvoli sjesti, Vicky ce sici za minutu. Zelis li sok?", upitala je.

"Ne hvala vam. Samo cu je sacekati." Odgovorio sam sto sam ljubaznije mogao. A onda sam sam sebe zapitao zasto uopste pokusavam biti ljubazan I zasto se pokusavam svidjeti ovoj gospodji. A zasto da ne? Mogu I ja jednom biti kulturan prema nekome, pa cak I ako to znaci da budem kulturan prema mogucoj ' majci', djevojke koju sam jucer poljubio. Zasto da ne? Nista cudno.

Osvrnuo sam se po sobi, te ugledao nekoliko slika na komodi pored prozora. Medjutim, ni na jednoj slici nije bila Vicky. Ona im definitivno nije bila nista u rodu. Na vecini slika bila je zena koja mu je otvorila vrata, neki stariji muskarac, te djevojka u nekim dvadestim godina. To mora da im je bila prava kcerka. Bila je lijepa. Imala je gustu plavu kosu, sa ljubicastim pramenovima, a na nosu pirsing. Hm, zanimljivo.

"Hej", trznuo me je glas iza mene.

Okrenuo sam se. Bila je predivna kakve je se I sjecam.

Pokusao sam se nasmijesiti."Hej. Opet ja."

"Vidim", rekla je naravno drsko"Trebao si nesto?"

Ne znam zasto ali cinila mi se bas bas ljuta. A nekako mi se cinilo da sam ja razlog tome. Cekaj .. poljubac od jucer? Da li je moguce da se ljuti zbog toga?