Ti si moja! »h.s »z.m

Chapter 44

Charlotte P.O.V

Ciin... ciiin....ciiin...ciiin...ciiin..

Malkice sam otvorila oci i rukama napipala budilnik.. Malkice sam se pridigla sa kreveta i vidjela da je tek osam sati. Ugasila sam budilnik i vratila se u krevet.

Najednom trznulo me je kucanje na vratima.

Pretpostavila sam da je to usluga od hotela, te nisam ustajala. Mogu uci i sami. Prebacila sam plahtu vise preko sebe i ususkala se.

Netko je ponovo pokucao. Pa ponovo..

"Ko je?", povikala sam.

"Ja saam..", zacula sam Vickyn glas sa druge strane vrata.

Uhhh. Nekako sam se ispetljala iz kreveta, te ustala i krenula prema vratima. Cim sam ih otvorila, Vicky je promarsirala u moju sobu. "Pa gdje si ti?"

Pocesala sam se po glavi. "Evo me. Sta je bilo ovako rano?"

"Duso moja", spustila je svoje stvari na stolicu pored zida, "danas je divan dan, i mislim ga veoma dobro iskoristiti."

"U osam sati?", ponovo sam se bacila na krevet.

"Da. Moramo sve stici." Povukla je plahte sa mene. "Hajde ustaj."

Okrenula sam se na stomak. "Samo jos minutu.."

"Vise ni sekundu", protestvovala je. "Hajde.. moramo u kupovinu"

"Zbog cega sada u kupovinu?", okrenula sam se prema njoj.

"Pa rekla sam ti vec za zabavu..", namrstila se. "Ili nisam?"

"Nisi."

"Pa sada ti kazem. Sutra je zabava povodom Zaynove i moje godisnjice."

Razgoracila sam oci. "Stvarno?"

"Da." ponosno je klimnula glavom.

"Zar vec ima godina da ste skupa?"

"Da, draga moja", uzdahnula je. "Dugo te nije bilo.."

------------

"Onda kakvu bi ti haljinu?", upitala me je Vicky.

"Nemam pojma, vec imam jednu.."

"Ne" prekinula me je. "Ja te castim. Sutra ces biti najljepsa na zabavi", namignula mi je , "naravno poslije mene."

Nasmijesila sam se. "Ne Vicks. Stvarno ne treba.."

Spustila mi je ruku na rame. "Molim te. Godinu dana te nisam vidjela, dozvoli mi to."

Uzdahnula sam. "Dobro onda.." Osvrnula sam se oko sebe, "Odakle pocinjemo?"

----------

Kada sam usla u njihov stan, koji se je nalazio na vrhu jedne zgrade u Lonodonu, bio je pun puncat. Svaki njegov kutak bio je ispunjen drustvom koje uopste nisam poznavala. Nekoliko njih se je vec kretalo prema izlazu, dok su neki stajali u grupicama, te ispijali po koju casu vina.

Razgledala sam oko sebe, kada sam najednom zacula poznati glas kako me zove. Osmijeh mi je zablistao na licu.

Okrenula sam se i susrela sa dobro poznatim plavim ocima. Dok nisam ni shvatila sta se dogadja, Louis me je vec povukao u svoj topli zagrljaj.