Epilog

975 52 1
                                    

''Mama, ispričaj mi priču o tome kako ste se ti i tata upoznali. Obećala si. '' Lily je zamolila Cattie, a ona  se nasmiješila te kimnula glavom.

''A da pričekamo tatu da se vrati s tvojim bratom? Može?'' upitala je znajući da će Harry i Lucas doći tek za par sati, kad mu avion sleti.
 Danielle i Louis su skupa, a Louis se ne želi odvajati od Freddiea koji se ne želi odvojiti od svoje mame. I za sad im dobro ide. Ipak, nitko nije mislio da će se Briana i Danielle slagati no zapravo, postale su najbolje prijateljice. 

''Mama, gladna sam.'' Lily je rekla smiješeći se i podižući ruke kako bi ju ona nosila do kuhinje. Uvijek je smatrala da je Harry bio onaj koji ju je razmazio jer je njegova prva kćer no uopće nije bilo tako. Oboje su ju razmazili i Cattie ju je voljela kao vlastitu kćer.  

''Okej, a onda idemo u kupnju, može?'' Cattie ju je upitala stavljajući je na barsku stolicu, znajući da neće pasti. 

''Možee! Hoćemo li kupiti odjeću za točkicu? '' 

''Točkicu? Jesi li to presluškivala mene i tatu? '' Cattie se smiješila stavljajući ruku na svoj trbuščić. Uzdahnula je kad se sjetila toga kako je nedavno imala razgovor s Harryem o tome kako je tek smršavila od prošle trudnoće, a sad joj je on napravio još jednu bebu koju će razmaziti. 

''Možda.'' mala Lily je kratko odgovorila te se Cattie nasmiješila. 

''U tom slučaju. Možemo kupiti odjeću za točkicu. Ali ne znamo dali ćeš dobiti brata ili seku. '' 

''Onda moramo kupiti odjeću i za brata i za sestru.'' Lily je pljesnula rukama te se nasmijala onako kako se samo ona smije.

...

~Par godina kasnije~

''Tata, pomozi mi zavezati tu kravatu. Zakasnit ću. Ne želim da Joy čeka. '' Lucas je rekao pokušavajući nešto stvoriti s kravatom koju nikako nije mogao pravilno svezati.

''Dođi. '' Harry je kratko rekao te je zavezao kravatu svojemu sinu, a onda ga je zagrlio, kao i uvijek. 

''Tata, rekao sam ti da me ne grliš. Nisam više mali.'' Lucas je protestirao, a Harry se samo nasmiješio.

''Moraš zapamtiti da ćeš ti uvijek biti naš mali Lucas. '' Cattie je ušla u sobu u naručju noseći svoju četvrtu kćer, Jade. 

''Dobro, samo me nemojte sramotiti kad se vratimo.'' Lucas je rekao te je doslovno istrčao iz kuće.

''Taticee...'' Helen je došla do Harrya i svoje ručice omotala oko njegovih nogu. On ju je podigao te se ona nasmijala. 

''Što je?'' 

''Hoćemo li gledati crtić? '' 

''Može, ali prvo ćemo pomoći mami da stavi Jade u krevet. U redu?'' Harry je rekao te je utisnuo poljubac na čelo svoje kćeri, a onda se približio Cattie te ju je poljubio.

''To je fuuj. '' Lily je komentirala ulazeći u Lucasovu sobu te dolazeći do njegovog kreveta na kojemu su se nalazile njegove slušalice. Iako je ona imala iste takve, voljela je uzimati Lucasove stvari. 

''Ajde, svi van. '' Cattie je rekla smiješeći se, a onda je i ona sama izašla iz sobe te ušla u sobu petomijesečne Jade, noseći je gore dole tako dugo dok nije zaspala. 


I na kraju. Oni su bili sretni. Sretniji nego većina ljudi. Imali su sve što su poželjeli. I to im je bilo dovoljno. Imali su obitelj. Imali su kćeri i sina koje su obožavali. I bili su zajedno, tako dugo dok i smrt nije rastavila. Ako ih je rastavila jer njihova ljubav bila je toliko snažna da je možda pobijedila smrt. Da, nemoguće je, ali hej, to su oni i kod njih ništa nije nemoguće. 


A.M - h.sWhere stories live. Discover now