A.M - h.s

31. The real truth

~Autumn's P.O.V~

Stavlila sam Lillian u krevetić te sam joj se nasmiješila. Već par dana smo kod Harrya i Cattie. Zapravo sam ja zahtijevala da se ovdje preselimo. 
Lillian je na glavi već imala malo kose, koja je bila kovrčava. Njene oči su bile zelene i previše su slične očima njenog oca. Cijela ona je sličila na njega i kao da sam samo ja to shvaćala. I znala sam da moram Mattu reći, ali znala sam i da nisam bila sigurna dali sam spremna jer pa...neće mu biti lijepo kad čuje da njegova kćer ustvari nije njegova kćer.
Lillian je zaspala te sam ja izašla iz sobe i oprezno zatvorila vrata kako ju ne bih probudila. Uzdahnula sam te sam sišla u dnevnu sobu i došla sam do Matta. Sad ili nikad.

''Matt, dođi malo, trebam te nešto.'' rekla sam te sam ga primila za ruku. Harry nas je samo pogledao, preokrenuo očima i vratio se gledanju neke serije koju on inače voli gledati. Ako se mene pita, serija je užasna. Cattie je otišla na probu i nagovorila Harrya da ostane doma jer kao, treba odmarati. Naime, bio je nešto bolestan ili što već, a Cattie je uvijek bila ona koja se pretjerano brinula. 

''Ne možemo tu razgovarati?'' upitao je, a ja sam odmahnula glavom te smo ubrzo bili u našoj sobi. Sjela sam na krevet te sam potapšala mjesto pored sebe. Sjeo je pored mene i pogledao me. Spustila sam glavu i uzdahnula sam, a suza je skliznula mojim licem. ''Jesi li dobro? Što je bilo? '' upitao me stavljajući svoju šaku preko moje, ispreplićući naše prste. Podigla sam glavu i odmahnula sam. 

''Ne. Matt, ovo je teško. '' rekla sam svjesna toga kako sve može biti uništeno u roku par minuta.

''Što to, srce? Reci mi. Znaš da ću ti uvijek pomoći. '' rekao je, a ja sam kimnula glavom. 

''Lillian nije tvoja. '' tiho sam rekla, a pet sekundi kasnije Mattove ruke napustile su moje i on je ustao te me pogledao ljutitim i zbunjenim pogledom. 

''Molim?'' Matt je podigao glas, a ja sam kimnula glavom potvrđujući ono što sam malo prije izgovorila. ''Čija je, ha? S kim si jebeno spavala i onda rekla da je to moja kćer?'' počeo je vikati, a ja sam još bolje počela plakati. ''Jebeno mi odgovori? Čija je Lillian?'' vikao je. Nikad ga nisam takvoga vidjela. Nikad. 

''O-oprosti. '' jedva sam izgovorila. Ustala sam te sam mu se htjela približiti, no on se odmaknuo od mene. Okrenula sam mu se leđima te sam uzdahnula. 

''Autumn? Odgovori mi. '' 

''Lillian je...Harryeva.'' rekla sam te sam se okrenula, a onda sam stavila ruku na usta. Vrata su bila otvorena i iza Matta je stajao Harry. Zatvorila sam oči te sam ih nakon nekoliko trenutaka otvorila. Matt je odmahnuo glavom te je krenuo izaći iz sobe, a Harry mi se počeo približavati. ''Matt, stani, Matt.'' počela sam podizati ton ignorirajući plač koji je dolazio s sobe pored. 

''Ne, ti stani Autumn. '' čuo se Harryev glas te me primio za zapešće,a  onda pustio. ''Dali je to istina? Dali je istina da si lagala? Dali je istina da... da je ona...'' govorio je pokazujući na sobu pored. Kimnula sam glavom jer nisam znala što reći. ''Kako možeš biti sigurna u to?'' upitao me te je prošao rukom kroz kosu. 

''Tvoja kosa i njena kosa.'' odgovorila sam gledajući ga. 

''Samo po našoj kosi? '' upitao me te je preokrenuo očima, a ja sam odmahnula glavom.

''Ne. DNK test. '' objasnila sam, a on se primio za glavu. 

''Ne mogu vjerovati. Ja, ne...'' počeo je govoriti, a onda se začuo auto te sam ja dobila poruku na mobitelu.

From: The one I love <3 

Doći ću po stvari kasnije. I prsten ti je na stolu u dnevnoj sobi. Prekidamo. 

I samo tako, pala sam na koljena. Matt me ostavio. 

''Autumn, ja te mrzim iz dna duše. '' bilo je jedino što sam čula prije negoli sam zatvorila oči. 

~Harry's P.O.V~

Uzdahnuo sam. Nisam znao što da mislim. Autumn se onesvijestila i ja sam izašao iz sobe. Niste valjda mislili da ću joj pomoći. A-a, ne ide to tako. Ušao sam u sobu u kojoj je Lillian i došao sam do krevetića. Kad ju bolje pogledam, stvarno mi malo sliči. Još jednom sam uzdahnuo te sam ju uzeo u naručje. Neću valjda bebu ostaviti da plače, uz to, svoju vlastitu bebu. 

''Shh, shh... Shh... '' pokušao sam ju smiriti hodajući s njome gore-dole po sobi, njišući je u jednu pa u drugu stranu, ali nije išlo. Zašto sam ja tako užasan s bebama?  Možda bih joj mogao pjevati? ''Lilly, shh, shh...'' Ili je možda gladna?

''Tvoja ruka odgovara mojoj kao da je napravljena za mene.Ali imaj to na umu, tako je trebalo biti. '' počeo sam tiho pjevušiti, a onda sam sjeo na fotelju koja se nalazila u sobi, još uvijek sa Lillian u rukama. ''I sve to ima smisla. '' nastavio sam pjevati te je jedna suza skliznula niz moj obraz. Lily se počela smirivati. ''I sve tvoje sitnice. Zaljubljen sam u tebe i sve tvoje sitnice.'' završio sam s pjevanjem te me Lily gledala s tim svojim zelenim okicama. Smiješila se. I tog trenutka, znao sam da je moja. Znao sam da se moram brinuti o njoj. Kad je opet zaspala stavio sam ju u krevetić te sam izašao iz sobe. Izašao sam iz kuće te sam prošao rukom kroz kosu. Izvadio sam mobitel iz džepa i poslao sam poruku Cattie.

TO: Jedina <3

Trebamo razgovarati. - All the love, H. xx

Njena poruka je odmah došla. 

FROM: Jedina <3

A daaj, napiši samo sad. Znaš da ne mogu čekati tako dugo. - All the love, C. xx

Uzdahnuo sam i odlučio sam da joj ipak pošaljem poruku. 

TO: Jedina <3 

Lillian je moja kćer. -All the love, H.