A.M - h.s

24. Only if you're mine

Netom nakon što sam izašla iz aerodroma oko mene su se stvorili fanovi i novinari. Uskoro ću ga vidjeti. Uskoro ću ga moći zagrliti. 
Danas je deveti. I zahtijevao je da dođem u London. Iako bi on sad trebao biti u Birminghamu. Ali ne. Rekao je da ima razlog. I pitam se koji je to. 

''Zašto ste u Londonu? Zar niste trebali biti negdje drugdje?'' što njih to zanima? Stvarno nekad znaju pretjerati, a onda opet, to je njihov posao. 

''Jeste li Harry i ti prekinuli?''

''Catherine, jesi li u vezi s Edom?''

''Catherine, ovamo. Ovo je za naslovnicu The Sun-a. '' nasmiješila sam se te sam napokon, uz pomoć tjelohranitelja ušla u auto koji će me odvesti njemu. Iskreno se nadam da se nećemo opet posvađati. I ne, nisam pesimist, samo imam taj čudni predosjećaj da će se nešto dogoditi. A mene predosjećaj ne vara. 

''Koliko još?'' upitala sam vozača. Iskreno, nisam više mogla čekati. Morala sam ga vidjeti. Čim prije. 

''Deset minuta. '' rekao je, a ja sam uzdahnula te sam iz torbe izvadila bočicu vode i popila sam gutljaj. 
Nedostaje mi. On. Harry. One njegove vražje besmislene šale na koje se svejedno smijem jer znam da će se  početi duriti ako se ne smijem. 
Sjećam se kako smo se znali svađati oko toga čiju ćemo pjesmu pisati. 
Ili, kad smo bili djeca. Znali smo se svađati oko toga kod koga će tko spavati. Harry je uvijek pobijedio jer sam mu dopustila. 

'' Sretno.'' rekao je vozač, a ja sam ga zbunjeno pogledala. Nismo se nalazili ispred zgrade u kojoj sam prije živjela. Nalazili smo se ispred kuće. I to ne bilo koje. Harry i ja smo, prije negoli se sve ovo dogodilo, namjeravali kupiti tu kuću. ''Ne brinite. Tamo je.'' vozač je dodao, a ja sam kimnula glavom i izašla sam iz auta. Vozač mi je pomogao kofere donijeti do ulaznih vrata, a onda sam se pet minuta stajala ispred vrata. 
Napokon sam pritisnula zvono. Vrata su se otvorila i ugledala sam te zelene oči. Oči za koje bih mogla umrijeti. 

''Cattie. ''

''Harry.'' rekla sam te je suza skliznula niz moj obraz. Pustila sam kofere i snažno sam ga zagrlila. On je učinio isto. Oboje smo počeli plakati. Odvojili smo se, no još uvijek smo bili blizu jedan drugome. Približio mi se i usne je prislonio na moj obraz. 

''Nemoj plakati. Znaš, nije dobro za bebu. '' rekao je, a ja sam uzdahnula i odmahnula sam glavom.  ''A ni za mene. Mrzim te takvu vidjeti.''

''Onda i ti prestani. '' rekla sam te sam učinila isto što je on maloprije učinio meni. ''Nema je. Beba ne postoji.'' 

''Ali...zar nisi re-'' počeo je, ali ja sam ga prekinula. 

''Doktori su se zabunili. Ispostavilo se da nisam trudna. Ali gledaj to s vedrije strane. Sad me ništa ne veže s Edom. '' rekla sam, a on je kimnuo glavom te me zagrlio. Lagano sam se nasmiješila. 

''Lijepo je.'' rekao je. Još uvijek smo stajali u hodniku. Vrata su bila otvorena. No, nas nije bilo briga. 

''Da.'' složila sam se. 

''Lijepo je držati te u naručju. '' rekao je, a ja sam ga još jače zagrlila. I tog trenutka bila sam spremna zaboraviti na sve. Zaboraviti na ono što se prije dogodilo. Bila sam spremna vratiti mu se iako sam rekla da neću to odmah učiniti. 
Kad je shvatio da neću ništa komentirati odvojio se od mene i uzeo je kofere te ih je unio u kuću. Ostavio ih je u hodniku, a ja sam za to vrijeme zatvorila vrata. Došao je do mene te je moju ruku stavio u svoju i povukao me u dnevnu sobu za koju znam da ću je preurediti. Sjeli smo na kauč. 

''Volim te. I koliko god si nekad poželim reći da mi bi bilo bolje bez tebe, ne bi. Jednostavno te ne mogu pustiti. Previše te volim. Molim te, Cattie. Oprosti mi. I...budi ponovno moja. Daj mi šansu. Šansu da popravim sve. '' rekao je, a ja sam kimnula glavom. 

''Volim i ja tebe. I već sam ti rekla. Oprostila sam ti. I okej. '' rekla sam, zadnji dio tiše. 

''To znači da?'' upitao je, a ja sam se nasmiješila.

''To znači da, ali samo ako mi objasniš iz kog razloga si kupio ovu kuću? Nisi valjda samo zato da me opet osvojiš?'' upitala sam, a on je počeo odmahivati glavom na što sam se ja nasmiješila. ''Nego?''

''Želim da zaboravimo ono što je bilo prije. I mislim da bi nas stan samo podsjećao na to. Ova kuća je simbol novog početka. Našeg početka.'' rekao je, a onda mi se približio i svoje usne prislonio na moje. I opet, zaboravila sam na sve. I samo to je trebalo. Jedan poljubac da zaboravim na sve loše, a prisjetim se svega dobroga. 

''Onda. Jesi li moja?'' upitao je kad se odmaknuo. Šutjela sam. Izula sam štikle koje sam nosila te jaknu koja mi nije trebala. Podigla sam glavu i sjela sam mu u krilo. Pogledala sam ga u oči. 

''Samo ako si ti moj.'' prošaptala sam te sam se nasmiješila. Nastala je tišina. Ali ne ona neugodna tišina. Već ona tišina u kojoj su osmjesi i pogledi bili dovoljno. I opet. Znala sam. Znala sam da ga volim i da sam spremna cijeli život provesti s njime. 

''Uff...Previše romantike za jedan dan.'' rekao je, a ja sam kimnula glavom.

''Istina. Znaš, namjeravao sam nam složiti ručak, ali tek sam stigao iz Glasgowa pa...'' rekao je, a ja sam se nasmiješila. 

''Pa...Možemo nešto smisliti skupa.'' 

''Zapravo, mislim da je frižider prazan. I sve ostalo. Danas sam prvi put ovdje. Nemam čak ni svi odjeću ovdje.'' rekao je, a ja sam pljesnula rukama, a nakon toga sam zijevnula. Nisam mogla spavati u avionu i sad sam umorna. A i vremenske zone baš se pomažu u tome. 

''Možemo otići u trgovinu i kupiti sve. Imaš auto?'' upitala sam, a on je kimnuo glavom. 

''Kad smo kod auta, imaš ga i ti.'' rekao je, a ja sam ga pogledala s nekom čudnom facom. 

''Nisi valjda?'' upitala sam nadajući se da mi nije kupio auto. Već tisuću puta sam mu rekla da mi nije potreban. 

''Jesam.'' rekao je te me povukao za ruku i ubrzo smo bili u garaži. 

''Nisam uzela novčanik. Ni kartice. '' rekla sam, a on je izvadio novčanik iz džepa i počeo mahati njime. 

''Okej shvatila sam. '' rekla sam, a onda sam ugledala bijeli Range Rover. ''Mislim da ću te ubiti. Znaš. Dokazano je da ja imam više novca od tebe i mogla bi si kupiti i auto i kuću da sam htjela, ali bila-'' govorila sam, a onda me on prekinuo. 

'' Bila si prelijena.'' rekao je, a ja sam preokrenula očima. 

''Uopće ne.'' rekla sam te sam se nasmijala. ''Ja vozim. I idemo mojim autom.'' rekla sam naglašujući da je auto moj. Pa, sam si je kriv što ga je kupio.