The Mafia Princess|✔

Uvod

"Ljubav, mržnja - tanka je granica."

*

"Dobro veče, dame i gospodo. Večeras smo ovde da... " dalje blebetanje patuljastog čoveka svečano obučenog sa kravatom i lakiranim cipelama nisam slušala, jer sam bila zaokupirana traženjem mog brata po sali, u kojoj se održavao sedmogodišnji spomen majčinog ubistva.

Otac je stajao pored patuljastog čoveka pomagajući mu da dovrši govor, koji je zamuckivao.

Provlačeći se kroz masu prefinjene gospode, koja misli da nisam ništa više, nego tatina princeza, dobila sam poruku od Ophelie koja kaže da je Blake na ilegalnim borbama, i pomisao na to da uporno krši očevo upozorenje da se pojavi, pa makar na pet minuta, mi je zadavala mučninu u stomaku.

Izašla sam u mračni hodnik koji je ukrašavala po neka umetnička slika, dok je cveće bilo uklonjeno, kako tata kaže, da ga ne bi previše podsećalo da majku.

Silazeći mermernim stepenicama, imala sam pogled, na pristizale "goste". Sela sam na motor i odvezla se na dobro poznatu lokaciju.

***

Provlačeći se kroz gužvu znojavih tinejdžera i tu i tamo nekog matorca, slušajući uzvike imena "Blake", tačnije mog brata blizanca, stigla sam u prvi red.

Odmah preko puta, spazila sam Fii, koja je, da spomenem ludo zaljubljena u mog brata, već pet godina, tapšala i vikala njegovo ime koje je propraćeno ponekom pogrdnom reči za gromadu koja se nalazila preko puta Blake-a.

I jednom, drugi put, treći put saigrač zvan imenom Ace je na podu. Blake me je spazio i krenuo prema meni, nekim nedefinisanim pogledom.

Uhvativši me za lakat, gurnuo me je u sokak, uz pitanje:

"Leen, šta radiš ovde?", pitao me je zabrinutim tonom.

"Ne možeš doveka da izbegavaš majčin spomen", hladno sam odgovorila, u napred znajući da će se ovo pretvoriti u jednu od milion svađa i na kraju pomirenja.

"Ne izbegavam..." prekinula sam ga,

"Hah, uvek isti odgovor, izbegavaš, ali dobro, doći će dan kada će te otac naterati da dođeš silom i nećeš izbeći".

"Da, da, izvući ćeš me kao i uvek, zar ne?" upitao nedefinisanim glasom.

"Znaš ponekad mislim da ti za to samo i služim". odgovorila sam mu hladno kao i uvek.

"Ne, kako to možeš da pomisliš, samo?" povikao je.

"Nego, da ne skrećemo sa teme. Majka zaslužuje da joj se pojaviš bar jednom na spomenu".

"Ne bih imao potrebe da nije hladnokrvno ubijena..." stao je kada je upravo shvatio šta je izgovorio.

"Žao mi je, Leen, žao mi je, nisam to želeo da kažem", zacvilio je.

"U redu je, idemo".

Lukas

"Evo ti", ispred mene je bačen žuti koverat informacija koje trebam da znam o sledećoj žrtvi.

Otvorio sam ga i sledeće informacije koje sam pročitao su me iznenadile i u jedno podsetile da neće biti lako.

Puno ime: Eleanor Alice Black

Porodica: Otac - vodja mafijaške grupe, poreklom iz Francuske(Pariz), zna sedam jezika/

Majka - Italijanka(2 jezika, poreklom iz Trsta, zanimanje - nepoznato- (ubijena)

Braća: Blizanac (Blake), opasan, naoružan, (18 godina)/ Asher(drugi brat) - (22) - nema podataka. Sestre : (nema)

Datum rođenja: 8. oktobar 1993.

Privedena: trinaest puta, osumnjičena za sedam ubistva. (nijedan dokaz)
"

Opa", rekao sam kada sam pročitao sve ovo,

"To nije sve", rekao mi zdepasti John, sa zulufima, držeći kubanku među zubima i ispuštajući dim.

"Šta još", upitao sam u trenutku kada je jedan od čuvara uleteo sav zadihan, sa rečima:

"Imamo napad", John je sa klimanjem glave, uz rečenicu odgovorio:

"Stižem", što bi naravno za čuvara trebalo da bude znak da se izgubi.

"Gde smo ono stali.. Ah, da!", rekao je na šta sam prevrnuo očima.

"Vidi, neće biti lako.. ALI", povisio je ton, jer je naravno znao da ću da ga prekinem sa rečima "Mogu ja to"

"Možeš ti to znam. Ovako, iskusna je, zna da barata sa oružjem, ima dva brata koja će život dati za nju i da ne zaboravimo družinu", rekao je monotono.

"Kakvu družinu?", upitao sam

"Njenu družinu. Čuvaju joj leđa i nemoj da se omakneš i da provale ko si. Ovako, njena braća, Nick Jones, Ofelia White, Nigel Mensen, Robert Voodlocker su njeni, pa da kažemo, verni psići. Znaju da koriste oružje i naravno njeni su partneri u zločinu". Time je završio.

"I koja je uloga moja u svemu tome?", pogledao me je namrgođeno i s' time sam nastavio:

"Mislim osim zadatka?"

"Uvučeš joj se pod kožu. Mora da misli da si joj prijatelj. Svima njima. Sve do trenutka kada bude na snagu stupio tvoj zadatak, ali pre toga, za svo to vreme, imam ja neke obaveze da rešavam sa njenim "taticom" , pa ću ti reći kada da završiš sa time". Završio je i napravio neku psihološku pauzu a ja sam za to vreme pokušavao da pohvatam informacije.

"Pa imamo li dogovor?", upitao je nakon što je ugasio kubanku.

"Imamo", odgovorio sam sa uzbuđenjem, kakvim nikada do sada nisam osetio i rukovao se s' njime.

/imajte na umu da je ovo moja prva priča, koja će uskoro biti u prepravci/