The Mafia Princess|✔

46. Zaboravi me.

Ono za šta čovek umire ne mora uvek da bude istinito.

- Oskar Vajld

Dani su prolazili nakon razgovora o prolivanju krvi neprijatelja. Nikada nisam pomišljala da ću ovo reći ali... nisam mislila da će se tako brzo završiti. Brže se završilo nego što je počelo. Uhvatila me je nostalgija, razmišljajući o razradi plana.

Nisam mogla da verujem da će se završiti u trenu oka, a nismo stigli ni da bar malo uživamo. Pomislila sam kako nemam ni jednu njegovu sliku. Sada će postojati samo u mom pamćenju.

Dogovor je bio da se nađemo na doku, u drugom sektoru. Plan je bio da ga namamim, izgledajući nedužno, dok spremam zasedu. Naravno, sve će to mirno, posmatrati James u autu sa tamim staklima, na bezbednom odstojanju.

Srce me je zabolelo, pri samoj pomisli na takav izdajnički čin. Naravno, nisam ni planirala da ćemo imati epski završetak iz bajke, ali postojala je nada. Mala nada, da se barem nekada sretnemo. Pod drugim okolnostima, u drugom gradu, kao drugi ljudi. Možda čak i kao stranci.

Pomislila sam i na inspektora i organizaciju koja već danima pokušava da iskopa neke informacije. Iako je sve već zataškano, iskustvo me je naučilo da ni jedan zločin nije savršen i da u svakom postoji propust. Iako sam ja moj propust poprilično dobro popunila.

U razmišljanju me je prekinulo kucanje na vratima. Blake, u otmenom crnom odelu, bez kravate pojavio se na vratima. Spustila sam čašu viskija na duplo staklo stola, a zatim se u potpunosti okrenula ka njemu.

"Vreme je", rekao je strogim, grubim glasom, gledajući me direktno u oči.

Ne mogu a da ne priznam da me je nešto preseklo u grudima. Kao da mi je falio kiseonik dok su mi usta postala pustinja. Nikada nisam pomišljala, u svom životu, da će mi likvidacija ovako teško pasti.

Blake me je čudno pogledao i zaustio nešto da kaže, ali sam ga prekinula dohvativši čašu i ispivši alkoholnu tekućinu iz kristalne čaše sa duborezom. Halapljivo sam gutala, a zatim naglo spustila cašu na sto, uz zveket.

Odlučno sam klimnula, prvo sebi, uveravajući se da je ovo donekle ispravna stvar, ne primetivši brata koji me zadovoljno gleda.

"Odlično, nisi se napila, sećaćeš se svakog trenutka", nisam ni stigla da ga pitam šta to tačno znači, a već je izašao iz kancelarije.

Ubrzala sam kako bih sustigla njegove krupne korake. Nisam uspela da postavim nikakvo pitanje, jer me je u međuvremenu prekinuo.

"Plan je da se nadjete na doku", uručio mi je ključeve od auta.

"Ideš sama, normalno, da ne bi nešto posumnjao. Budi što prirodnija, nadam se da to ne trebam da ti pričam, jer već znaš", slušala sam ga, uz povremeno ozbiljno klimanje glavom. U bilo kojoj drugoj situaciji bih se pobunila kako znam proceduru, ali u ovom slučaju nije tako.

Znala sam kako se prokleto osećam i to je bilo ono što me je brinulo.

"Slušaš li me?", upozorio me je Blake, šaljući mi upitan pogled sa dozom ozbiljnosti. Rasejano sam klimula, što je on očigledno primetio ali odlučio da se ne zamara time.

"Ovo je bubica", rekao je, iako sam već znala, stavljajući mi je u uvo.

"Stavljam ti i uređaj za praćenje", prevrnula sam očima na to, bez reci. Naravno da će James narediti da me prate, šta sam drugo očekivala.

"U stvari, nisam trebao da ti kažem da ti je stavljam ali eto", priznao je. Klimnula sam sa odobravanjem.

"Znam kako ti ovo pada, ali uredsredi se. Nemoj da zasereš Eleanor, zato što znaš posledice", upozorio me je.