The Mafia Princess|✔

04. Napokon se srećemo.

"Možeš imati budućnost jedino ako prošlost ostaviš u prošlosti".

- Eleanor Black.

Sedeći na kožnom zadnjem sedištu u crnom Range Roveru, na putu ka jahti, gde se održava žurka zazvonio mi je telefon. Nepoznati broj. Javila sam se, naravno. To su neki klinci koji se zajebavaju. I, kao što kažem, niko ne odgovara kada sam rekla 'Halo'.

Osetila sam da smo stigli i vozač mi je otvorio vrata. Ugledala sam prelepu jahtu sa inzvanrednim eksterijerom. Zove se Azzam. Očigledno je privatna. Izgled govori više od reči. Ima četiri sprata, koje osvetljavaju neonke prikačene za gornji deo palube. U prizemlju su fotelje i ležaljke dok na spratovima ugaone garniture. Pri samom ulazu u jahtu stajao je kelner sa poslužavnikom na kome se nalazilo belo vino Moet.

Poslužila sam se i nastavila ka stolu gde su se nalazili Ofelia i ostali. Na sebi sam imala crnu kratku haljinicu, sa rukavima do laktova i polu otvorenim ledjima. Duga svetlo braon, gotovo plava kosa mi je prebačena na jednu stranu i time otkrivajući tetovažu na ledjima, malo ispod ramena, na kojoj na arapskom piše: „Pre svega - voli sebe". Na nogama sam imala crvene cipele sa otvorenim prstima i kaišem. Stigavši do Ofelie i Blakea, koji su mi veoma sumnjivi u poslednje vreme, upitala sam:

„Gde su ostali?", posmatrajući prizor ispred mene. Enterijer je bio i više nego dobar. Ko god da je vlasnik, ima odličan ukus.

„Ne znam, trebalo bi da stignu svakog trenutka", odgovorio je Blake.

„I čija je ova jahta?", upitala sam sa dozom radoznalosti i pre nego što je iko uspeo išta da odgovori, glas kojeg prezirem se oglasio.

„Moja je. Zašto? Svidja ti se?", upitao je diveći se.

„Ne. Samo da bih mogla da te spalim u njoj", rekoh sa zlim smeškom.

„Možete li da nas ostavite na kratko?", postavio je pitanje i nečekajući odgovor, pružio ruku uz reči:

„Možemo li da se prošetamo?", klimnula sam bratu i Ofelii da je sve u redu i okrzula njegovu ruku, kretajući ka palubi.

Naslonila sam se na ogradu, a on je progovorio:

„Napokon se srećemo. Mislim da se nismo zvanično upoznali. Lucas", rekao je i pružio mi ruku. Prvih par trenutaka sam razmišljala a onda sam ukapirala. Igra se. E pa, nije bolji igrač od mene.

„Eleanor", izgovorivši to pogledala sam ga ravno u oči. Crne su. Kao noć. Bio je u smokingu i imao je mašnu umesto kravate. Kao da je znao da mrzim kravate.

„Verujem da si upoznat sa situacijom da bih te istog trenutka spalila ovde nego da vodim ovaj razgovor", temperamentna sam i impulsivna, što sam nasledila od majke, tako da sam prešla na stvar. Uzela sam gutljaj vina i nasmejala se, otkrivajući zube.

„Isto važi i za mene. Ali, zašto se ne bismo bolje upoznali?", sa smeškom je rekao ispijajući vino do kraja.

„U redu", zapravo i ne znam zašto sam to rekla. Možda zato što svaka devojka na ovoj jahti upravo pokušava da mu se nabaci? Nahh. Jezik mi je brži od pameti, definitivno.

„Pa, čime se baviš?", postavio je pitanje a oboje znamo da verovatno zna i koji mi je datum rodjenja. Kao što ja znam njegov.

„Evo ti informacije o Lucasu Barkeru", otac mi je bacio papire i po neku sliku Lucasa.

„Zašto mi to daješ?", rekoh, spremajući haljinu na krevet.

„Večeras će biti na jahti. Potrebne su ti informacije", sa tim rečima napustio je sobu.