The Mafia Princess|✔

41. Pre ili kasnije, uvek dobijem ono što želim.

Uradi sve što možeš, a ostatak prepusti sudbini.

zahvaljujem kiši na inspiraciji

usput, ko želi može da baci pogled na moju novu priču Betrayal

uživajte, xoxo

Seks kao seks. Ništa drugačije ne možete očekivati. Ali ovaj put je bilo nešto drugačije. Shvatila sam da me je promenio. On, ne seks. U dobrom smislu, ali i u onom lošem. Nikada nisam pomišljala da ću upasti u kakvu romansu, a pogotovo ne sa neprijateljem. Što je najgore, duboko u sebi znam da odluke koje ću doneti će uticati na sve, u lošem smislu.

Takođe sam svesna da je pomerio moje dozvoljene granice i nadmašio moja očekivanja. U tom procesu naterao me je da preispitam svoje odluke, i da jednom u životu, koji je tako kratak, stavim sebe na prvo mesto.

Da mi je neko pre par meseci rekao da ću verovati zakletom neprijatelju, rekla bih mu da je lud, ali ono ozbiljno. Nikada nisam pomišljala, čak ni na tren, na ovo što sada radim.

Veče se nije završilo samo seksom, nakon čega bih se ja iskrala iz stana i nastavila da rešavam probleme. Ne, neka ostanu za sutra.

Kada je poslednji put ušao u mene, do kraja, ispustila sam uzdah i izbacila sve iz sebe. Sručio se pored mene, usput prekrivajući nas čaršavom.

Okrenula sam se na bok ka njemu, posmatrajući svaku njegovu crtu lica. Držao je oči zatvorene dok je plitko disao.

Mišići su mu se opustili pod mojim dodirom dok sam lagano noktom klizila po tetovažama na bicepsu, preko ramena i ključne kosti sve do trbušnih mušića. Kada sam zastala, dah mu se tada već umirio i ja sam mu se približila toliko blizu da su nam se dahovi komešali. Poljubila sam ga na blic i prebacila ruku preko njegovih grudi dok me je on ogrlio prebacivši ruku preko mog ramena.

Tišina je vladala prostorijom ali kada bi se zadubila malo više moglo se čuti dva umerena srca koja kucaju ujednačeno i gotovo u istom ritmu. To nije bila ona neprijatna tišina koja ti para kosti i natera te da progovoriš. Ne, ova je bila savršena, taman toliko da me natera da mu se još približim.

Sada, posle toliko vremena mislim da ono što radim nije pogrešno. Sada, kada sagledavam stvari iz drugog ugla, ne mislim da je jedino što nas povezuje je neprijateljski odnos.

Postoji tu nešto više. Znam ja, a zna i on.

Ustala sam iz kreveta i navukla donji veš koji je bio na podu a zatim i majicu i farmerke koje sam pronašla malo dalje. Tako strašno mi se puši cigareta, da već osećam kako mi unutrašnjost usne krvari i zato sam dograbila paklu cigara sa komode pritom stavljajući pištolj malog kalibra u pojas farmerki.

Izašla sam iz zgrade i pritom stavivši kapuljaču jer je kiša lila kao iz kabla. Kretala sam se uskom stazicom uz zgradu, tačnije nadstrašnicom, dok nisam došla do zadnjeg dela zgrade ispisanog grafitima. Zapalila sam cigaretu i naslonila se na izbledeli grafit koji je predstavljao krila palog anđela. Ironično sam se nasmejala na to.

Pogledala sam u nebo, koje je još uvek bilo tamno i naglašavalo kasnu noć. Svetla u stanovima behu već pogašena, dok poneka trepere kroz izmaglicu noći.

Stavila sam ruku u džep kožne jakne i napipala telefon. Izvadila sam ga i upalila. Trenutak kasnije, ekran me je iznenadno zaslepeo jer oči su mi se već naviknule na mrak. Sat je označavao tri sata i dvadeset i tri minuta posle ponoći. Ne, sada nije bila hrpa poziva već samo dve poruke i jedan poziv.

Poziv je bio od Ophelie, a poruke su bile sa različitih brojeva. Otvorila sam prvu, koja je bila od brata i u kojoj je pisalo da ukoliko se ne pojavim, više ne postojim za njega.

Toliko o tome o krvoj vezi.

Druga, je pak bila sa nepoznatog broja. Nisam znala da li da je protumačim kao pretnju ili kao upozorenje. Možda čak i kao neku igru.

Možda se možeš sakriti od Jamesa
ali znaj da ja znam svaki tvoj korak.
Kao na primer, sada si kod Lucasa.
Usput, pazi se, neprijatelj vreba iza svakog ćoška.

Previše neprijatelja imam da bih sada razmišljala o tome. Ugasila sam telefon i izvadila karticu, slomivši je na pola. Telefon sam bacila u kantu, a nakon toga uvukla poslednji dim cigarete i zgazila je crnom kožnom martinkom.

Taman koliko sam zamakla iza ugla, čvrst stisak na podlaktici me je zaustavio i povukao nazad. Prvo što sam videla u tami jeste kapuljaču, a nakon toga se, čini mi se, ženska silueta pomerila na polusvetlost ulične svetiljke i uspela sam da razaznam crnu dugačku kosu.

"Ja sam", rekla je.
"Isuse, O, u roku od par sekundi bila bi mrtva", podviknula sam, tek toliko da nadglasam kišu.
"Slušaj, imam malo vremena, pre nego što shvate da me nema", prekinula me je i u ruku mi stavila nešto.
"Traže te. Svuda. Nema koji stan ili kuću nisu pretresli, a čak su našli i neke od tvojih privatnih stanova. Kada su napokon shvatili da te nema ni u jednom, ispraznili su ti sve kartice i bankovne račune", zastala je, dolazeći do daha. Pustila sam je da završi do kraja.
"Ovde imaš dovoljnu sumu dok ne smisliš šta ćeš dalje. I ovu karticu neće da prate, jer je otvorena na drugo ime", pokazala je na karticu u mojoj ruci.

"Prvo", nastavila sam bez ikakvog reda.
"Kako si me našla?"
"Nemaš samo ti hakere za prijatelje", mogla sam osetiti da joj na usnama titra smešak.
"Uglavnom, imaš moju reč da te neću odati. Koliko god da volim i cenim Blakea, ti si mi kao sestra i nikada te ne bih izdala ni po koju cenu", nasmešila sam se na te reči i klimnula, znajući da me vidi jer svetiljka osvetljava moje lice.
"Nikad ne bih upropastila tvoju priliku da napokon nađeš nekog. Onako, koji je za tebe", indirektno je izjavila moju povezanost sa Lucasom.
"Ćuti tu", odgurnula sam je ramenom na šta smo se obe malo glasnije nasmejale.
"Bilo je i vreme Ell. Čak šta više, podržavam te u tome... ali ćuti", stavila je prst na usne, što je značilo da ne govorim ništa više. I nisam.

Zagrlile smo se, nakon čega sam se okrenula i nastavila ka zgradi.
"I hej, Ell!", delimično sam se okrenula ka njoj.
"Ne odustaj, nikad ne odustaj", gotovo je govorila ispod šapata, kada sam se nasmešila znajući da mi ne može videti izraz lica.
"Znaš me. Pre ili kasnije uvek dobijem ono što želim", povikala sam dovoljno glasno da nadglasam kišu i da me ona čuje.

Tačno. Pre ili kasnije uvek dobijem ono što želim, na ovaj ili onaj način pomislila sam i produžila ka zgradi. A sada, trenutno želim da se privijem uz Lucasa, slušajući otkucaje njegovog srca koji se postepeno ujednačavaju sa mojim, brzim.

I upravo to sam i uradila.