The Mafia Princess|✔

13. Previše si samouverena.

I'm pretty, but I'm not beautiful.

I'm sin, but I'm not the devil.

I'm good, but I'm not an angel.

*

Smestili smo se u nekom motelu Sha Tin, jer je oluja i otkazani su svi letovi, dok ne prestane ovaj haos napolju. Lucas se tušira a ja čekam da završi, da ja idem. Pogledala sam se u ogledalo i imala sam šta da vidim. Posekotina iznad obrve i preko celog desnog obraza. Levo oko mi je pomodrelo a donja usna rascepana. Kada sam skinula majicu, na rebrima sam imala masnice, ono baš, kao da su me dobro izubijali. Pa dobro, možda jesu, malo. U trenutku kada je grom udario negde i nebo je sevalo, Lucas je izašao iz kupatila sa peškirom oko sebe. Preko ogledala sam posmatrala kako se kapljice slivaju preko njegovog torza i završavaju se na V-liniji. I ne, nije me pitao „Sviđa ti se to što vidiš?", već:

„Uh, te masnice izgledaju gadno", i onda sam ukapirala da i dalje stojim u brusu i buljim u njega i naravno, on bulji u mene.

Nisam ništa prokomentarisala, već zgrabila peškir sa stolice i šmugnula u kupatilo. Skinula sam se i pustila da voda spere svu prljavštinu. Dok sam razmišljala o tome kako da se rešim trijada, shvatila sam da nema tople vode. Nije da volim da se tuširam vrućom, već sada mi je potrebna.

„Jebem mu, potrošiš svu vodu!",promrmljala više za sebe. Ogrnula sam se peškirom i zakoračila na vlažne pločice.

Pošto sam kosu sam skratila sada mi dođe negde iznad ključne kosti. Šminku sam skinula, odnosno maskaru, jer mi se razmala i izgledala sam kao iz horor filma. Prošla sam rukom kroz kosu i uputila se ka sobi. Nije bio u sobi, što sam iskoristila da se obučem. Kada sam završila to, ugledala sam na stočiću telefon. Otključavši ga, bilo je zabeleženo:

Imaš kredit, pozovi tvoje. Brzo se vraćam i ne izlazi iz sobe.

Prevrnula sam očima na to. Nije kao da će neko da me ukrade. Posle drugog zvona, poznati glas se javio.

„Halo", nekako umorno je to rekao.

„Hej, Blake. Htela sam samo da ti javim da sam dobro", zatvorila sam oči i bacila se na krevet.

„Jebote, Leen. Gde si sad? Jesi li sigurno dobro? Znaš kako sam se zabrinuo. Javi da dođem...", počeo je da brblja.

„Polako. Diši, dobro sam. Zbog oluje ne mogu da dođem. Dolazim čim se prva prilika za avion ukaže. I da, u Hongkongu sam", rekla sam to u vreme kada je Lucas sa vrećom hrane ušao u sobu, usput je u desnoj ruci držao sendvič koji je jeo, očigledno.

„Sa kim si? I ako treba doći ću", počeo je opet.

„Ja sam sa...", a onda se Lucas naglo okrenuo i odmahnuo glavom.

„Leen", zabrinuto je rekao Blake.

„Da, da. Sama sam. Ne brini, stižem kada se smiri ova oluja. Ajde čujemo se", i pre nego što je uspeo da me zaustavi, prekinula sam.

„Jesi li normalna, stvarno si nameravala da mu kažeš?", rekao je to i spustio polovinu sendviča na sto.

„Naravno, zašto?", namerno ga živciram.

„Zato što bi bilo malo čudno da te ja spašavam", monotono je odgovorio.

„Ti mene spašavaš?", sa čuđenjem sam upitala a on je podignuo obrve kao da potvrđuje to.

„Ti si mene zvala, sećaš se?", podsetio me je.

„O, stvarno?", napravila sam korak ka njemu a on je klimnuo glavom.