The Mafia Princess|✔

14. Dafen.

Bili su taman.
Potpuno isti a potpuno različiti.
Nemogući zajedno, nezamislivi odvojeno.

*

"Dafen",što je prouzrokovalo da naglo okrene glavu ka meni a osmeh joj je spao sa lica.
"Zašto tamo?", upitala je nekako nervozno.
"Zašto da ne?", ozbiljno sam upitao.
"Na pitanje se ne odgovara pitanjem", gledala me je direktno u oči.
"Najbliže je mesto a i neće nas naći", kratko sam odgovorio, bez ulaženja u detalje.
"Najbliže mesto? Pa ima bar sto pedeset kilometara do tamo. Moramo da prođemo bar tri sela, minimalno, da bi smo stigli u tu vukojebinu", glasnije je rekla.
"Zašto ne želiš da idemo tamo?", kada sam to upitao, uzdahnula je.
"Vozi", nakon toga nisam pitao više ništa i dao gas.

***

Eleanor P.O.V

Ne znam zašto je odabrao baš to mesto, ali sam sigurna da ne zna zašto ne želim da odem tamo.

Mesto se nalazi izvan Hongkonga, u blizini Shenzhena. Nisam puno obraćala pažnju na njega, već sam razmišljala o rečima koje mi je uputio Albert, za majku.

Lepog je ukusa tvoja krv. Tvoje mamice nije bila...

Premotavalo mi se.

Kakve oni imaju veze sa njom? Ili laže da bih se vratila i potražila "odgovore" a on da me ubije ILI mi je otac nešto debelo prećutao.

U daljem razmišljanju prekinuo me je telefon.
"Hej, big brother", britanski akcenat sam naglasila.
"Hej, little sister", Asher, naravno.
"Šta radiš? I kada dolaziš?", postavio je pitanje za pitanjem, kada sam pogledala u tmurno nebo. Uh, biće gadna oluja.

"

Ne znam. Letovi su otkazani", rekla sam mu isto što i Blakeu.
"U redu. Samo sam hteo da se uverim da si dobro. Ali pošto čujem da jesi, Fii hoće da te čuje", a onda je verovatno, odnosno, sigurno, dao Ophelii telefon, jer, umalo da mi probuši bubne opne.

"Hej, sis!", tako je jako povikala, da sam morala da pomerim telefon dalje od uha a Lucas se okrenuo ka meni smejući se. Onako jako, da sam morala da mu stavim ruku na usta.

"Ko je to?", radoznalo je upitala.
"Ko?", pravim se luda kao i uvek.
"Taj neko, što se smeje. Pored tebe", i taman sam htela da kažem da nema nikog, Lucas mi je liznuo prste, koji su i dalje bili na njegovim usnama.

"FUJ!", povikala sam, a onda ukapirala da ona verovatno već zna da ima nekog pored mene.
"I da, definitivno ima nekog", saopštila je dok sam ruku brisala o pantalone, a Lucas se u pozadini cerekao.

"Prestani!", prosiktala sam i udarila ga po ruci.
"Leeeeeeen?", izdužila je, kada sam se setila da je i dalje na vezi.
"Da, da tu sam. Nego...", a onda sam se setila.
"Kupus su mi stavili u sendvič i eto. A znaš da ga mrzim", klimnula sam glavom, i ako nije mogla da me vidi, uveravajući sebe u tu laž.
"Sigurna si?", proveravala je.
"Sto posto", i pogledala u Lucasa mrkim pogledom, koji nije mogao da prestane da se smejulji.
"U redu, onda. Neću da ti kvarim obrok. Čujemo se posle. Ćao", čim sam prekinula, na sav glas je počeo da se smeje.

"Kretenčino!", nije mogao da dođe do daha.
"Šta je toliko smešno?", pocrveneo je od smeha.
"Kupus?", isprekidano je pričao, naravno, jer se i dalje smejao.
"Šta s' njim?", prevrnula sam očima, na šta je još više raspalio da se smeje.
"A daj bre, reci!", udarila sam ga po kolenu.
"U redu, u redu. Ti" nakon što se smirio, progovorio je.
"Pričaš ne povezano. Šta kupus a šta ja?", nakon te reči je opet počeo da se smeje a ja sam odmahivala glavom.