The Mafia Princess|✔

40. Sad si u mojoj vlasti.

"You deserve someone
who is terrified to lose you."

-r.h. Sin

(Ako želite bacite pogled na moju random knjigu sa idejama priča, možda se pronađete u nečemu.

I da, ovo poglavlje je malo kraće. Ostavljam vas u neizvesnosti.

Uživajte.)

Eleanor P.O.V.

Staro zavojito stepenište mirisalo je na vlagu. Mogla sam samo čuti bat koraka ispred sebe zbog mraka, od koga ga nisam mogla videti.

Odjednom smo stigli do kraja stepenica, a onda sam se obrela u maloj mračnoj prostoriji, sa hodnicima što su se račvali u nekoliko pravaca.
Podrumi su predstavljali lavirint starih tunela i prostorija koje su dograđivane godinama.

Krenuli smo dugim, uskim hodnikom. Tavanica je bila niska, a jedino svetlo pružale su stare svetiljke na oronulim zidovima. One su sijale treperavim, sablasnim sjajem od kojeg su senke poskakivale i lelujale gotovo kao živa bića, od čega sam se gotovo ježila.

Dugo smo išli napred u istom pravcu, a onda je hodnik naglo skrenuo udesno.

"Ovo nije neki trik, zar ne?", progovorila sam, a odjek sopstvenog glasa podrugljivo mi se vraćao.
"Da me izdaš ili tako nešto?", zbrzala sam.
"Eleanor, znaš da nikada to ne bih uradio", glas mu je bestelesno odzvanjao.
"Pa, znaš šta mogu da uradim u slučaju da se to desi", preteće sam rekla u vreme kada smo zamakli iza ugla i pre nego što je išta stigao da mi odgovori, ispred nas su izronila dva čuvara, preprečivši nam put. Od njihovih krupnih ramena nije se mogao videti ostatak puta.

Jedan od njih je nasrnuo na Robina, a ja sam ustuknula.
"Kreni!", povikao je Robin i udario pesnicom čuvara.
"Ne ostavljam te." Pogledala sam u drugog ali pre nego što sam uspela išta da uradim, uhvatio me je za ramena i okrenuo pa prislonio uza zid. Osetila sam da je prišao, a onda sam podigla desnu ruku i svom snagom je zarila njemu ispod rebara. Ispustio je nekakav čudan, prigušeni zvuk. I pustio me je. Prizemljila sam se čučnuvši i podigla sam ruke u odbrambeni stav.

Bacila sam pogled ka Robinu i primetila da je čučao stisnutih pesnica i oštrog pogleda modrog plavih očiju uperenih u ovog drugog.
Vratila sam pogled ispred sebe i posmatrala prvog čuvara s neobicnom znatiželjom mačke koja posmatra pticu koja joj se nađe na putu.
"Odbij", zarežala sam. Prvih par sekundi je ćutao, što sam shvatila kao odgovor.

Skočila sam na njega takvom snagom da čuvar nije imao nikakvih izgleda. Oboje smo tupim treskom pali na vlažan beton. Pokušao je da me uhvati za vrat, ali nije uspeo jer sam izvukla nož iz pojasa i zabila ga njemu u šaku.
Zavrištao je, a ja sam mu zabila pesnicu u lice. Zatim još jednu. Onda sam iskoristila priliku dok je par sekundi bio onesposobljen i izvukla nož iz njegove šake pa mu ga zabila u srce.

Ustala sam, da bih videla Robina koji drži pistolj uperen u drugog čuvara.
"Nemoj njega, trebaće nam", prišla sam gvozdenim vratima koja su se nalazila pored i otvorila ih, uz škripu nepodmazanih šarki. Robin je shvatio šta nameravam da uradim i gurnuo je čuvara ka unutrašnjosti oronule prostorije.

Uz zveket, podigla sam lance koji su visili sa zidova i zakačila čuvara za njih. Posmatrao me je bezizražajno, dok su mu se u očima ocrtavali tragovi straha.
"Pozdravi Jamesa", hladno sam rekla i udarila ga pistoljem u glavu, nakon čega se ošamutio i uz tupi tresak pao na beton. Par minuta kasnije bili smo u autu, kretajući se po šljunčanoj stazi - što dalje odavde.

Lucas P.O.V.

Telefon je tako jako zazvonio da sam od jačine zvona, udario glavom o policu koja se nalazi iznad moje glave. U glavi mi je odzvanjalo, a zvonjava telefona koja se nastavila je pridodavala bolu u glavi još više.