The Mafia Princess|✔

44. Vodite je!

-malo kasnim sa obećanim nastavkom ali dobro :) ko želi neka pogleda moju novu knjigu world news, hvala i uživajte

Neprijateljima treba neprekidno opraštati, jer je upravo to ono što ih najviše ljuti. -Albert Ajnštajn

Jedina svetiljka u četvorougaonoj prostoriji je sablasno treperila i osvetljavala deo stola, ostavljajući ostatak u mraku. Kosa mi se prilepila sa znojave obraze, ali sam i dalje tvrdoglavo imala kosu na licu. Bacila sam pogled na gornjem desnom uglu i zaškiljila, posmatrajući kameru kroz koju me posmatraju i uživaju u ovome.

Delimično sam mogla da vidim zatamljeno staklo koje se pružalo preko puta mene, duž celom dužinom zida i gde oni mene mogu da vide, a ja njih ne.

Tupo sam spustila pogled na sto, gde su bila urezana imena i samim tim je izgledalo oronulo. Jedan pogled ka svetlu i morala sam naglo da skrenem pogled od svetiljke zbog crnih tačkica koje su mi zamagljivale pogled. Metalne stvarčice su me na zglobovima još uvek žuljale i svakim mojim pokretom urezivale u kožu.

Očigledno je ovo još jedan način da me slome, nakon što su me ostavili da satima sedim na metalnoj, neudobnoj stolici. Svesna sam da je tajming nalaženja sa Lucasom istekao ali sam isto tako sigurna da zna da nešto nije u redu. Prisetila sam se trenutka kada sam mu nagovestila da šta god da se desi, ne staje zbog mene.

Iako sam sigurna da neće poslušati i tvrdoglavo ostati.

Zatvorila sam oči i duboko udahnula, a zatim zabacila glavu unazad i nekoliko trenutaka kasnije pomerila vrat levo-desno što je prouzrokovalo zvuk krckanja koštica.

Igrala sam se prstima, a onda ispod oka posmatrala zatamljeno staklo ispred sebe. Polako sam podizala pogled, a zatim zaškiljila, ujedno se naginjajući preko stola.

Svesna sam ja da ne mogu apsolutno ništa videti kroz staklo, ovo je samo predigra. Onda sam se podsmehnula i zabavljeno nastavila da posmatram staklo koje je bacalo odsjaj.

Kada se malo bolje zagledam, mogu da vidim sebe kako bez imalo volje sedim i pokušavam da ostvarim plan.

Kao što sam rekla, ne znam je li ovo neka viša sila ili sam samo ja u pitanju, ali nekoliko trenutaka kasnije začula se iritirajuća škripa metalnih vrata, onda zatvaranje istih a zatim tupi koraci teških čizama koji odzvanjaju u praznoj prostoriji.

Kapci su mi se sada činili teži nego ikada, i sve o čemu sam mogla da mislim jeste kako mi nedostaje udoban Lucasov krevet.

"Budi se sunašce!", prodoran zapovednički ton odzvonio je prostorijom, zbog čega sam se trgla i podigla pogled.

Zdepasti čovek bacio je crvenu fasciklu sa dokumentima na sto, zbog čega se začuo tup udarac. Iz fascikle su izvirile par crno-belih slika zbog čega sam delimično mogla na jednoj da vidim svoja leđa, u jednoj od poznatih garaža. Čovek je tvrdoglavo nastavio da posmatra moje lice, dopuštajući mi da pružim pogled koliko mi slika to dozvoljava. Očigledno je želeo to da vidim.

Nije valjda o tome?

Ta pljačka je bila pre šest meseci, pomislila sam i nastavila da posmatram krupnu priliku ispred sebe.

Čovek ispred mene nije jedan od policajaca koji su me priveli. Ovaj je naprotiv, bio mnogo ozbiljniji i strožiji. Oštrog pogleda i napetih pokreta, čovek ispred mene se odudarao od slike uobičajenog Inspektora. Na njemu se ocrtavala oštroumnost, sa dozom zamišljenosti.
Kladim se da pokušava da prokljuvi o čemu mislim.

A ja? Nastavila sam bezizražajnog lica da odmeravam njegovu krupnu figuru i lice, koje je delimično osvetljavala svetiljka.

Tek kada su se krupna ramena nagnula preko stola i sela na stolicu preko puta mene, mogla sam na trenutak da zapamtim njegov dugačak i šiljat nos, kao i izbačene očne jabučice. Kratka kosa mu je bila začešljanja unazad a ono što mi je najviše privuklo pažnju jeste njegova prugasta kravata,kao i tamno plavi sako.