The Mafia Princess|✔

09. Ti... živ si?!

We are born in one day. We die in one day. We can change in one day. And we can fall in love in one day. Anything can happen in just one day.
*

Jesam li ti nedostajao?Jesam li ti nedostajao? Jesam li ti nedostajao? Ta njegova rečenica mi se stalno vrtela u glavi.

„Ti... živ si?! Kako je to moguće?", upitala sam u neverici.

„Ja. Glavom i bradom. Sve je moguće, anđele", bože. Posle toliko godina, čujem taj nadimak.

„Ne zovi me tako", zastao mi je dah. Kako je ovo moguće? Trebalo bi da je mrtav.

„Gledala sam kako te stavljaju u zemlju. Videla sam tvoje telo u mrtvačnici. Kako je ovo moguće?", upitah ni sama ne znajući. Iznenadili su me po prvi put u životu. Uvek sam znala i uvek sam bila korak ispred.

„Kovčeg je bio prazan, anđele", nonšalantno mi je odgovorio i približio mi se za korak. Dok sam ja ostala ukopana u mestu.

Anđele. Anđele. Anđele. Kako je glatko ta reč klizila sa njegovih usana. U trenutku su mi se zajednički momenti sa njim kao nekakav flešbek pojavili pred očima.

Prvi ples na kiši. Smeh. Pljačke. Vođenje ljubavi u sred ništavila. Vreli poljupci na plaži. Nočno kupanje. On i ja. Goli. Borbe. Podučavanje. Suze. Hrabrost. Ulične bitke. Kasno iskradanje iz kuće zbog vožnje motorom. U mislima mi je zastao trenutak kada smo se vozili motorom i pustila sam ruke pritom ih podizajući u vis. Poljubac, onaj nežni. Žudnja. Požuda. Strast. A onda je to sve prekinuto scenama krvi. Uperen pištolj u njegovo srce. Hitac. Nakon toga: Crnilo.

Otvorila sam oči. Još uvek je bio tu. Ovo je stvarnost. Sve je ovo stvarnost.

„Ovo nije moguće", progovorila sam promuklim glasom, još uvek negirajući da taj čovek zapravo stoji ispred mene glavom i bradom.

„Sve je moguće, anđele", rekao je to i približio se za još jedan korak.

„Ovo je stvarno. Vidi", približio se još malo time skraćujući razdaljinu između nas i uzimajući moju ruku, pritom je prislanjajući uz svoje grudi.

„Osećaš li? Kuca", rekao je misleći na srce. A nakon toga još jedna scena mi je iskočila pred očima.

Čekam te dole.

-A

Nakon što mi je stigla poruka od njega, pogledala sam kroz prozor odlučivši da preskočim.

„Hvatam te, hajde", progovorio je kroz smeh. Nogu sam prebacila preko štoka prozora, a zatim drugu dok se skroz nisam naslanjala na prozor. Ruke sam pustila i skočila.

Uhvatile su me snažne ruke pri padu. Spustio me je nakon čega sam ja toliko skočila na njega da ga umalo nisam oborila. Poljubio me je strasno a ja sam uzvratila. Pislonio me je uz drvo, podizajući pritom mali deo moje majice na predelu bokova.

„Seks uz drvo?", kroz poljubac sam upitala i osetila da se nasmešio. Mirisao je na cigarete i mentol. Bože, kako privlači taj miris. Još više me je stisnuo uz sebe a zatim se povukao. Uzeo mi je ruku i prislonio je na svoje grudi, dok sam ja pokušavala da uhvatim vazduh.

„Osećaš li ovo? To ubrzano kucanje?", klimnula sam glavom.

„To mi ti radiš. To osećam kada sam pored tebe", rekao je to i prislonio svoje čelo uz moje. Zagrlila sam ga jako, kao da će pobeći.

„Ne odlazim nikuda, princezo", prošaputao je a ja nesvesna da sam to ustvari rekla na glas.

Istrgla sam ruku iz njegove i udaljila se za korak. Isti je ostao. Plava kosa i pokoja još svetlija vlas, posvetlela od sunca. Za nijansu tamniji ten i plave oči. Kao najdublji okeani. Samo što me te oči sada nisu gledali čak ni prijateljski. Mržnja. To se ocrtavalo u njima. Oči mu posvetle kada je srećan. A potamne kada je besan. A sada? Videlo se jedno veliko ništa. Kao da smo poznanici a možda čak ni to. Šta drugo mogu da očekujem?