The Mafia Princess|✔

36. Čekaću te.

Sve dok pišem, biće krađa.
Sve dok dišem, biće neprijatelja.
Sve dok ima mene, biće i tebe.

*

Usputni?

(Ako želite bacite pogled na moju novu priču Black Hand. Ima kriminala ali je malo drugačija. Nadam se da će vam se svideti i bacite kako neki komentar i vote, tako i neku kritiku. Prihvatam sve! 😁😚).

Eleanor P.O.V.

Colombia, Baranquilla.
12:15 iza ponoći.

*

"Spremna?", doviknuo je Escobar.
"Trenutak!", uzvratila sam i pogledala se još jedanput u ogledalo.

Duga plava haljina mi stoji kao salivena. Otvorena je na leđima i na grudima, ali ne direktno, već na otvorenim delovima ima tanak mrežasti sloj, koji mi naglašava atribute.

Kada je sat otkucao dvanaest, uspela sam da nagovorim Escobara da se sklonimo iz sve te gužve i završimo sa ovim zadatkom, i ućutkala sam ga rečenicom da ćemo kasnije uživati.

Popravila sam kosu i naprskala Gucci parfem u vazduhu, a zatim prošla kroz njega i stala na hladni parket, pa produžila ka ormaru.

Izvadila sam zlatne cipele sa kaišićem i obula ih. Uhvatila sam kraj haljine, da ne bih stala na nju, dohvatila kaput i obukla ga, a onda sam izvadila pištolj iz komode, pored, i zakačila sam ga za pojas oko leve noge.

Izašla sam u hodnik stana, u isto vreme kada je Escobar izlazio iz sobe.
"Lepa si", namignuo mi je i krenuo ka izlazu iz stana.
"Nisi ni ti loš", odmerila sam ga, i uzvratila namigujući.

Zaključao je stan, a onda smo izašli iz zgrade i ušli u crni dzip koji je stajao na samom izlazu iz zgrade. Vožnja je protekla u tišini, uz melodiju radija.

Posmatrala sam zgrade koje odmiču, mesec i severnjaču, a onda mi je pogled pao na luksuzni hotel koji se nalazio ispred nas. Upadljivim slovima je naglašeno Belmond, dok ispod naziva hotela stoje pet zvezdice.

Escobar se parkirao na istočnoj strani hotela, a ulaz je na zapadnoj. Zašto? Pa, odavde ćemo otići drugim kolima.

Izašli smo iz auta, a on ih je pritiskom na dugme, zaključao. Stala sam ispred njega i popravila mu kravatu a zatim zadovoljno klimnula i namignula mu. Okrenula sam mu leđa i nastavila da koračam po peskovitom parkingu, a onda sam čula ubrzane korake i nakon par sekundi našao se pored mene.

Savio je ruku u lakat, ne bi li ga uhvatila pod ruku, jer se trebamo ponašati kao par, da bi smo uspešno ušli unutra. Jer, pravilo je da se ne može ući bez para.

Ubrzala sam korak, želeći da konačno stanem na ravno tlo, jer đon cipele mi je toliko tanak da osećam kamenčiće u stopalu. Usporila sam, kada smo stali na ravno tlo i stavila sam drugu ruku u dzep proveravajući da li mi je tu sigurnosna kartica.

Kada sam je napipala, izvukla sam je i nakon par sekundi, našla se u rukama nabildovanog, istetoviranog portira. Provukao je moju, a zatim Escobarovu karticu kroz bežičnu sivu metalnu stvar, a onda ozbiljno klimnuo i vratio nam kartice, puštajući nas unutra.