The Mafia Princess|✔

07. Iznenađenje!

Damaged people are dangerous.

Because they know they can survive.

*

Belo. Sve oko mene je belo. Zašto belo? Ja sam u nekoj kutiji. Koliko mogu da vidim.

„Leen",neko je šapnuo.

„Ko je to?", povikala sam.

„Leen", malo glasnije je ženski umiljat glas rekao.

„Da?", poznato mi je nešto.

„Okreni se".

Kada sam se okrenula mogla sam da vidim ženu obučenu u belo, duge plave kose i modro plave oči. Iscrpljena je. Baš kao i onog dana.

„Majko", šapnula sam i krenula ka njoj a kako sam joj se sve više i više približavala činila se sve daljom.

„Mama... Mama... To si stvarno ti?", upitala sam u neverici.

„Ja sam dušo. Slušaj me sad, nemamo puno vremena", rekla je strogim glasom.

„Nedostajala si mi. I Blakeu nedostaješ, mnogo. I Asheru, mama. Nedostaješ nam", nisam slušala šta mi je prethodno rekla i nastavila sam.

„Nemamo puno vremena. Nisi trebala da pristaneš na to", osetila sam joj ljutinu u glasu.

„Ali nisam imala izbora, majko!", otresla sam se.

„Svi imaju izbora, mila", i pre nego što sam stigla da odgovorim, nastavila je:

„To će te ubiti", rekla je odmahujući glavom zbog moje tvrdoglavosti.

„On ne mari za tebe. Bitan mu je položaj", nastavila je.

„Znam. Vrlo dobro. Ali to će ga koštati", odgovorila sam to veoma ubeđena u svoj stav.

„Nadam se. Bori se za sebe, Leen. Ukoliko nešto želiš, uzmi to. Nemoj da žališ ni za čim, ni na sekundu. Ni slučajno, jer, život je kratak, krši pravila. Oprosti brzo,ljubi polako. Voli stvarno. Smej se nekontrolisano i nikada ne žali ni za cim što ti izmamljuje osmeh", rekla je to sa nekim smeškom. Zaljubljenim.

„Pusti osvetu. Sve će to doći", rekla je.

„Ne. Nikada majko. Osvetiću te. Kunem se. Kunem se, pa makar me to ubilo", rekla sam odbojno.

„Iskusila si to, zar ne? Nisi ga volela? Postojao je neko drugi?", prešla sam na sledeću stvar, da se ne bi trudila da mi promeni mišljenje.

„Jesam. Jesam. Ali ga je oduzeo. Oduzeo mi ga je Leen. Ali platiće. Videćeš, sve će to doći na svoje", priznala je.

„Doći će. Doći će vreme za naplatu, znam. Ali to nije dovoljno da poništi ono što je učinio", sa ljutnjom sam rekla.

„Opusti se. Prepusti to sudbini", umiljatim glasom je rekla.

„Znaš da ne verujem u ta sranja", rekoh to i pogledah je.

„Pokušaj. Bar jednom. Veruj. Naići će, videćeš. Naići će taj koji će ti promeniti pogled na svet".

„I nikad ne gubi nadu", time je završila.

„Nikad. Nikad, majko. Kunem ti se".

Ustala sam sva znojava. San. Opet. Samo što je ovaj put bio drugačiji.