Onome ko se bavi osvetom rane ostaju otvorene, a mogle su zaceliti i ozdraviti.
-Džon Milton.
Naglo otvaranje metalnih vrata, uz oštru škripu šarki, prenulo me je iz sna. Čuli su se dupli koraci koji su odzvanjali praznim pritvorom, dok je svetlo neonke sablasno treperilo prikazujući tamne obrise senki muškaraca. Čuvar je, dvaput udario o rešetke pritvora, od čega je eho odudario tmurnom prostorijom.
Začkiljila sam, postavljajući dlan na čelo ne bi li zaklonila žuto svetlo treperave sijalice. Trenutak kasnije, razaznala sam krupnu figuru nepoznatog čoveka, obučenog u strogo diskretno odelo, bez kravate. Pored njega je stajao visoki, koščati čuvar - zveckajući ključevima.
Vrata je otvorio naglo, uz škripu dok sam ja razmišljala o tome da je najverovatnije ovaj čovek poslat po mene.
"Napokon", progovorila sam, nakon što sam par minuta kasnije bila u crnom randžroveru svog brata.
"Toliko ti je trebalo", promuklo sam rekla, trljajući zadnju stranu ukočenog vrata.
"Pitam se koliko je tebi trebalo", podozrivo je odbrusio i usmerio pogled ispred sebe, usput paleći automobil.
"Usput, čeka te otac. Ima o nečemu bitnom da razgovara sa tobom."
"Stvarno? Koliko je meni trebalo? Za šta tačno dragi bato?", prosiktala sam upitno, zapazivši činjenicu da se krećemo sporednim putem ka kući, ne obazirajući se na činjenicu da me otac traži na razgovor.
"Da se osvestiš! Ne mogu da verujem da si se okrenula protiv sopstvene porodice zbog neprijatelja. I to ne bilo kojeg neprijatelja! Zaboga on nam je ubio majku!", vikao je a zatim naposletku udario rukom o volan.
Posmatrala sam kako besno uzdiše i stiska volan toliko da su mu zglavci pobeleli. Naglo je skrenuo u jednu od zaobilaznih ulica i malo ubrzao.
"Prvo: ne viči na mene", hladnokrvno sam započela, nakon što sam par trenutaka sačekala da mi se uzburkana krv smiri.
"Drugo: nije on to uradio!", povisila sam ton, ne usuđujući se da izgovorim da sam ga i ja do skoro krivila za smrt rođene majke.
"Treće: koliko vidim, ispada da je on moja veća porodica nego što ste vi ikada bili", rekla sam, nakon što se on par trenutaka kasnije zaustavio nedaleko od kuće.
Neodobravajuće me je pogledao, sevajući očima od pritajenog besa. Glasno je uzdahnuo i zatvorio oči, pre nego što je ponovo progovorio.
"Povuci to što si rekla", hladno je rekao, okretajući ključ - gaseći auto - i vadeći ga iz kontaktne brave.
"Neću", tvrdoglavo sam ga pogledala posmatrajući sada veliku prazninu u njegovim smeđim očima.
"Ispran ti je mozak. Ne razmišljaš racionalno", progovorio je posle trenutka tišine.
"Možda ste baš vi upravo doveli do toga", tupo sam rekla, naglo otvarajući vrata auta. Stala sam na šljunkovit prilaz, grubo zatvarajući vrata, ostavljajući njega u autu.
Čuvari su me propustili na kapiji, dok sam teškim koracima grabila stazom ka belim rezbarenim vratima kuće.
Grubo sam pritisla staklenu tastaturu na dodir, koja mi omogućava pristup kući, a trenutak kasnije podloga je pokazala zeleno svetlo, nakon čega sam naglo odgurnula masivna bela vrata.
Prošla sam pored mermernih stepenica, zatim produžila kroz hodnik ukrašen umetničkim slikama. Tup eho mojih cipela odzvanjao je u praznom, tamnom hodniku.
Tamno crveni baldihani okačeni na prozorima, podsećali su na boju krvi i dozvoljavali su samo maloj svetlosti sunca da dopre do mermernih pločica i obasja dugačak hodnik.
Skrenula sam hodnikom, u naredni uži, i produžila ka drvenim izrezbarenim vratima od opeke koja se skoro stopila sa istim zidom. Za zapažaj su gotovo nevidljiva.
Pokucala sam dvaput i ne čekajući odgovor produžila u četvorougaonu prostoriju obasjanu sablasnim suncem. Pogled mi je letimično prešao preko starih antikviteta, skupocenog nameštaja i persijskog tepiha. U uglu police prisetila sam se da stoji urna moje majke u crnoj vazni.
James je stajao pored prozora koji je odavao pogled na južnu stranu našeg imanja. Zelenilo i brdašca šume nadzirali su se u daljini, gotovo se stapajući sa nebom.
Držao je čašu viskija u ruci i nakon što je otpio gutljaj, progovorio je.
"Došla si", naposletku shvatila sam da još uvek stojim na dovratku, tako da sam produžila ka unutrašnjosti prostorije, prelazeći preko mahagonijevog parketa.
Sada mi se učinilo da me vitez na uzdignutom belom konju, na zadnjim kopitima, podozrivo prati - čekajući da napravim sledeći korak. Činilo mi se da je njegovo koplje upereno tačno u mene.
"Nadam se da si se opametila", govor njegovog glasa trgnuo me je iz zamišljenosti.
Otpio je poslednji gutljaj iz izrezbarene čaše viskija, a zatim se okrenuo ka meni. Izraz lica mu je bio nedokučiv. Usne su mu bile skupljene u crtu a brada mu je zarasla.
To ne liči na mog oca, pomislih.
Onda sam se prisetila da moram pažljivo i precizno da odigram svoju ulogu, kako bi bila na dobitku. Kako bi smo mi bili na dobitku.
Lucas i ja.
Čudno, zar ne?
"Pružala si silu otpora i jednostavno nisam imao drugog izbora."
Pa si morao da me strpaš u pritvor, htela sam da mu odbrusim ali jezik je ostao na istom mestu a usta tvrdoglavo zatvorena.
Podsetila sam sebe zbog čega sam ovde. Predpostavljam šta će mi tražiti i neće da me ostavi na miru dok ne ispunim ugovor koji sam naposletku potpisala.
Prisetila sam se da niko iz grupe, ni brat a ni Lucas - ne znaju cilj ovog sastanka. Lucas zna suštinu ali ne zna pravi razlog.
"Sada kada smo rašcistili neke stvari, vreme je da pređemo na druge", rekao je, a zatim seo na kožnu crnu stolicu. Ruke je postavio ispred sebe i postavio prste u trokut.
"Da", odlučno sam odgovorila.
"Vreme je da mi pojasniš šta imaš sa Johnom. Toliko lično si to prihvatio da skoro uopšte ne shvatam poentu ovog rata", na licu mu se videlo da sam ga iznenadila. Na trenutak se dvoumio i škiljio očima a zatim nervozno ustao i ponovo prišao prozoru.
"Imam jedan uslov", frknula sam kada je minutu kasnije progovorio.
Začudila bih se da nemaš, pomislih.
"Da čujem", ispalila sam kao iz topa, ne mareći za posledice narednog odgovora.
"Mi smo braća."
Dao je odgovor na moje pitanje i tada su mi se kockice posložile.
Ta krvna zavada između dva brata, Johna i Jamesa, prouzrokovala je toliko smrti. Jedne od tih su ubistvo moje majke i Ashera.
Osetila sam širenje zenica i našla sam sebe kako skačem iz kožne stolice. Pre nego što sam uspela da odreagujem i nateram ga da mi objasni celu tu zbrku, James je brzopleto ali hladno odgovorio.
"A zauzvrat mi trebaš da ubiješ njegovog sina", srce mi je preskočilo na to. Po izgovoru njegovog glasa, ukapirala sam da to više nije opcija ili izbor, već zahtev. Krvavi zahtev.
Dah mi se zaustavio, a krv usporila. Osećala sam samo tup bol koji me razdire iznutra, i u ušima čula usporeno dobovanje svog srca.
U tom trenutku shvatila sam poentu: krv će konačno biti prolivena na pravom mestu.
DU LIEST GERADE
The Mafia Princess|✔
Action[ Prva knjiga: The Mafia Princess trilogije ] ❝Ljubav, mržnja - tanka je granica.❞ Umesto vina, potećiće krv i uništiće njihovu strast. A kazna teža od oproštaja, rodiće ljubomoru, mržnju i greh. I ništa ne može zaustaviti zločin i osvetu, jer u krv...
