The Mafia Princess|✔

05. Jedno su želje, a drugo mogućnosti.

'To beat the villain, you have to be the better villain'.

*

"Da bi porazio zlikovca, moraš biti bolji zlikovac".

"Vanredne vesti. Los Angeles je u haosu. Tri maskirana muškarca ukrala su veliku svotu novca. Policija je blokirala puteve. Procene su različite, ali za sada se zna da su u pitanju milioni. Ceo grad je na nogama", pričala je voditeljka na televiziji.

"Odličan posao, momci. Avion vam je spreman a lažne isprave su vam predate. Portugal vas očekuje", govorio je moj otac, ortacima koji su upravo upali u glavnu banku LA i opljačkali je.

Spustio je mobilni telefon na sto i uzeo drugi.

"Preuzmite im novac a dodelite kod portugalske granice 2 tone Marihuane i 250 kilograma Koke. Očekujem poziv", govorio je to šetajući se levo-desno po kancelariji.

Seo je i spustio telefon a uzeo viski.

"Opusti se. Srediće to", rekla sam ispijajući vodku.

"Nadam se. Ukoliko budu promašili, neće dobiti ni jedan jebeni dolar", izgovorio je to zatvorenih očiju.

"Budi optimista, James. S' obzirom da ih na granici čekaju jedni od tvojih najodanijih ljudi, ne verujem da će da te zaje...", i da. Tu sam stala.

Jer je otvorio oči očigledno da me prekori u vezi rečnika, i ako ga uvek koristim ispred njega, ali prekinuo ga je telefon u tome.

„Da, da. Kako si? ... Stižem", rekao je to mršteći se a potom krenuo.

„Idem s' tobom!", doviknula sam uzimajući telefon.

***

Izašla sam iz automobila sa ocem u vreme kada je počela da pada kiša. Tmurni oblaci su se nadvili nad nama i kako je kiša sve više i više padala bila sam sve blatnjavija, naravno.

„Idem levo", James je doviknuo, vadeći revolver iz zadnjeg dela pantalona.

„U redu, desno sam!", doviknula sam već znajući da me ne čuje.

Potpuno sam mokra, kosa mi se zalepila za lice ali to me ne sprečava da nastavim dalje da idem. Pesak pod mojim nogama je počeo da škripi i odjednom osetila sam kako me neko hvata za vrat.

„Baci pištolj!", izgovorio je grub glas u vreme kada mi je njegova ruka potiskivala glavu na dole.

Ja naravno nisam bacila pištolj, već sam glavom zamahnula ka gore i bam! Po sred čela, sam ga lupila. Uhvatio se za glavu i rekao:

„Ti kuč...",

„Kučka, znam. Čula sam to i ranije", izgovorivši to izbila sam mu pištolj iz ruke i bacila se preko njega. Skotrljali smo se niz brdo a ja sam prebacila nogu preko njega i uhvatila za ga vrat.

„Ko si ti?!", vrisnula sam.

„Ja..j..", i da. Izbio mi je ruku i prevrnuo me s' time da sam ja sad završila da visim na litici. Odakle ovde jebena litica?

Pokušao je da mi stane na ruku ali sam je sklonila. I pokušao je još jednom ali sam je opet sklonila. Odjednom, čuje se pucanj. Upucan je. Pustila sam jednu ruku, da bih ga pustila da padne, da ne bi pao preko mene.

Od količine vode koja mi je padala u lice, nisam mogla da razaznam lik koji se pojavio, pružavši mi...ruku? Prihvatila sam je, na šta me je podigao a ja sam završila na zemlji, ležeći preko stomaka. Sklonivši kosu s' lica. Mogla sam da vidim... dečka. Da, i to nepoznatog.