The Mafia Princess|✔

18. Mene niko ne odbija.

Perhaps fate had a different plan for us.

*

Stavila sam ruku na njegove grudi, sprečavajući da me poljubi. Pogledao me je namrgođeno ili ljuto, kao kad detetu oduzmete igračku.

Ali ne, ne smem da ponovim istu grešku dva puta. Nikada više.
"Ne. Ne. Ne", usporeno sam mu ponovila, a on je skupio obrve.

"Ovo je pogrešno. Pogrešno. Ne želim ovo da radim", odgurnula sam ga, na šta je završio na boku, sa jednom rukom podignutom u vazduhu.

Pokupila sam majicu, pantalone i patike i izašla iz sobe.

Ne ponavljam isto dva puta. Ne ponavljam isto dva puta...

Ponavljala sam istu rečenicu u sebi. Ruku sam prislonila uz čelo, u momentu kada sam pritisla dugme lifta. Ušla sam u lift i pritisnula prizemlje, a zatim se okrenula ka ogledalu.

Malo razmazana maskara ispod očiju i razbarušena kosa.

Kao posle jebanja, sjajno!
Lift se oglasio i istrčala sam napolje uprkos pogledima. Sporim koracima sam se kretala ka parku, brzo udisajući vazduh.

Moram da se smirim. Podhitno. Inače ću da ubijem prvog na koga naiđem.

Prišla sam drvetu, stiskajući pesnicu a zatim raspalila iz sve snage. Drugi put, treći put, četvrti i ruka mi je smrskana. Kroz svu tu silnu krv, videla sam kosku.

Šta je ovo bilo? Ne znam. Valjda mi je bilo potrebno da se ispraznim.

Iii, evo ga opet.

Još jednom sam najsnažnije lupila u koru drveta, videvši udubljenje. Grudi su mi se spuštale i podizale nenormalnom brzinom. Prošla sam rukom kroz kosu i sela na klupu.

Okej Eleanor, urazumi se!

Disanje mi se sada koliko-toliko unormalilo i zadovoljno sam se nasmejala tom principu smirivanja. Dok drugi nervozu i bol leče u piću, ja lečim probleme u bolu. Zapravo, ovo i nije bol. Mislim, što se tiče ruke.

Pogledala sam u šaku, niz koju je lila krv i prešla prstom preko rane. Nije ovo ništa, s' obzirom kakve sam rane imala.

"Trebaće ti zavoj za to", niotkuda progovorio je plavušan.

Seo je pored mene, pružajući mi plastičnu šolju natočenu kafom.

"To ne pomaže", promrmljala sam, a on je slegnuo ramenima.
Neko vreme smo sedeli u tišini, kada sam progovorila:

"Zašto si ovde?", ne skretajući pogled sa fontane, koja je ispred nas.
"Prolazio sam pored, a onda sam uočio tebe kako iskaljuješ bes na ovom jadnom drvetu", monotono ne rekao, a ja sam se cinično nasmejala.
"Šta?", zbunjeno je upitao.
"To nije iskaljivanje besa, to je samo-kontrola. Iskaljivanje besa je ubistvo. Mislim, bar kod mene", pojasnila sam, dok me ne on zaprepašteno gledao.
"Vidi...", i prekinuo ga je pucanj.
"Idi unutra", rekao je, izvadivši pištolj.
"Ne idem ja nikuda", čvrsto sam stajala iza svojih reči.
"Eleanor...", opet je započeo.
"Znam, Eleanor idi unutra", ponovila sam ono što je on hteo da kaže.
"A ja tebi kažem. Ne. Idem. Nikuda", govorila sam reč po reč, unoseći mu se u facu.

"Znaš možemo ovo da završimo unutra...", prekinuo ga je hitac koji je proparao vazduh u našem pravcu.

Izbila sam mu pištolj iz ruke i zaklonila se drvetom. A on je stajao i gledao u neverici.
"Znaš, ako ne želiš da te probuše kao balon, pokreni se", nagovestila sam mu, narepetirajući pištolj.