The Mafia Princess|✔

15. Imamo dogovor.

Ne pretvaraj se kao da ti ono ništa nije značilo.
Bila sam tamo. Videla sam način na koji me gledaš.

*

Naslonjena na hladni zid motela, završavala sam poslednju Lucasovu cigaretu. Posle onog nazovi "poljupca", nismo komunicirali, već se on udaljio pod izgovorom da ide da se tušira.

Svejedno, nisam ovde na izletu već da plan pretvorim u delo.

Krenuvši unutra, otvorila sam vrata terase, u nameri da uđem u sobu ali me je u tome zaustavio čvrst stisak na podlaktici. Povukao me je i prislonio uza zid, pritom udarivši glavu.

Stavio mi je prste na usta, da ne bih mogla da pričam, očigledno.
"Shhh", prošaputao je.
"Skloniću ruku i nemoj da si se usudila da vrištiš", prevrnula sam oči na to. Ja čak ni ne znam kako se to radi.

Sklonio je ruku a ja sam ga instinktivno udarila. Uhvatio se za nos, poručivši mi:
"Ovo ti nije trebalo", pokušao je da me uhvati za vrat ali sam mu povukla ruku i preokrenula ga.

"Ko si ti?", prosiktala sam. Nakon što mi je odgovorio ćutanjem, podigao je glavu, očigledno u nameri da me udari a ja sam se izmakla.

U tom trenutku, napipala sam pištolj na njegovom pojasu i pre nego što je uspeo da ga uzvuče, uzela sam ga. Podigao je ruke u znak predaje a ja sam mu ravno pucala u glavu.

Hitac je nečujno ispalio jer je pištolj sa prigušivačem. Pao je u trenu kada se začuo zvuk tekstualne poruke. Iz njegovog dzepa.

From: xxx

Budi za deset minuta ispred kuće. Imam nešto što će te zanimati.
-A

Alex. Šta on traži ovde? Sada je 3:50 ujutru. Imam vremena da se vratim a da Lucas ne primeti da me nema.

***

"Gde si dođavola", promrmljala sam kada se začula još jedna poruka.

Uđi. Neću te pojesti.

Znala sam šta će se desiti ako opet zakoračim tamo. A ipak jesam. Ponašam se kao da mi nešto znači. Sve ovo. Samo glupo sranje, nastavi da se krećeš.
Dok sam vodila unutrašnji monolog, već sam bila na polovini hodnika, ukrašenim po nekom umetničkom slikom.

Tavan.

Glasila je još jedna poruka. Zakoračivši na sive mermerne stepenice, mogla sam da zaključim da je većina stvari ostala onako kako smo ih mi ostavili. Kao da prethodni vlasnici nisu ništa pomerali.
Otvorila sam vrata tavana i prvo što sam videla je zvezdano nebo.

Okej, Eleanor dosta više sentimentalnosti.

Unutrašnji glas je dodao kada sam se prisetila momenta kada smo ležali ovde i gledali u nebo. Malo je previše za devojku kao što sam ja, zar ne? To je ono što radim da bih ispunila ciljeve.

"Došla si", dopirao je glas iza mene.
"Vidiš", podigla sam ruke i pokazala na očiglednu stvar.
"Mnogo je sećanja ovde ostalo", progovorio je sa rukama u dzepovima.
"Da, da. Mani me toga. Šta imaš za mene a da me zanima", prelazila sam sa teme na temu a on se zacerekao.
"Ah, ista kao i uvek. Burna, tvrdoglava i brzopleta. Da ne zaboravimo, dobra u seksu", kiseo osmeh je uputio.
"Priznaješ?", sa podignutim obrvama sam pitala. Nije mi rekao ništa što već nisam znala.
"Pa, to su činjenice", zaključio je a onda nastavio videvši moju nestrpljivost:
"Mogu doprineti u tome da uništiš onoga koga želiš", okrenuo se ka ogradi i naslonio laktovima na nju.
"Znaš da ne prihvatam nikakvu pomoć. A pogotovo ne od tebe. Niti mi je potrebna", sa gađenjem sam odvratila, nameravajući da odem odavde.