The Mafia Princess|✔

11. Kineske trijade.

So, so you think you can tell heaven from Hell?

*

Znači ,ti misliš da možeš da razlikuješ raj od pakla?

*

Posle one zbrke u klubu, otišla sam pravo na jezero. Lično očevo veštačko jezero koje je kupio u sklopu sa kućom, koje se nalazi van grada. Sedela sam na klupi i razmišljala. O svemu. Svemu što se dogodilo proteklih 7 godina.

Prošla sam Blakeovu depresiju I Asherovo poricanje da je majka umrla. Kada smo to rešili I prošli sve prepreke koje su nam zadate, ja I dalje ne znam šta da radim sa sobom. Smrt majke sam olako prihvatila, jer, ja sam navikla na to da mi uzimaju sve što mi je drago. Ali jednu stvar ne mogu, a to je osveta.

I evo me sada, u pola pet ujutru buljim u plafon I razmišljam o planu koji trebamo Robin I ja da osmislimo. Mislim, imam ja plan, koji uključuje da se probijam kroz niz sitnih ljudi I na kraju dođem do njega I dokažem mu još jednom da sam u svemu bolja. U daljem razmišljanju me je prekinuo telefon. Cigaretu sam ugasila I pogledala na telefon koji je označavao ime. Robin.

"Hej Rob!", sa previše entuzijazma u glasu sam povikala.

"Hej, očigledno si dobre volje, što znači samo jedno: Naduvana si", sa nekim prekorom u glasu je rekao.

"Dap, ali ne dovoljno jer, pa, prekinuo si me u tom naumu", hrapavim glasom sam mu odvratila.

"Ovako, zvao sam te zbog onoga što trebamo da odradimo", prešao je na stvar.

"Očigledno. Nađemo se...", a onda sam stala da razmislim.

"Na mostu", I prekinula sam mu pre nego što je uspeo išta da kaže.

Dohvatila sam crnu kožnu jaknu, telefon I pištolj sa stola, ovoga puta odlučivši da preskočim, da ne bi videli na kameri da izlazim u pet ujutru iz kuće. Mislim, raspitivaće se a otac nikako ne sme da sazna o čemu se radi. Provukla sam se kroz park koji imamo u dvorištu, a nema kamera I stigla do garaže gde mi stoji motor. Izvadila sam ključeve iz dzepa I upalila moju bebu.

Dok je mi je vetar duvao u lice, posmatrala sam reku pored koje prolazim I ubrzo nakon toga došla kod mosta, gde me je čekao Robin.

"Kasnim?", upitala sam ga, silazeći sa motora.

"Ne, sada sam stigao", odgurnuo se od ograde mosta.

"Smislila si nešto?", pitao je kada sam prišla I naslonila se rukama na ogradu.

"Naravno, ali prvo mi trebaju par dobrovoljaca koji su spremni da se žrtvuju I naravno dobro oružje", rekavši to, nakrenula sam glavu u stranu da bih ga bolje videla.

"Ništa što ne mogu da odradim", ravnim tonom je rekao i zapalio cigaretu.

"Odlično. Imam jednog čoveka koji će poći sa mnom a ti izaberi petoricu koji će biti mamci a još petoro ću ja izabrati kako bi pošli sa mnom", sa tim rečima sam se okrenula ka njemu.

"Sigurna si da te neće izdati?", napravio je kružić od dima.

"Neće, ukoliko bude, biće mrtav istog trena kada budem ukapirala. Zato, ako mu je život mio, neće smeti. Uostalom, zna da ako pucnem prsima, biće zakopan. Jer ne nameravam da prljam ruke s tim govnima", hladno sam odvratila.

"U redu onda, očekuj moj poziv. Poslaću ti ih u najkraćem roku", rekao je I bacio cigaretu na beton, pritom gaseći je djonom.

Pre nego što sam se izgubila odatle, pogledala sam u sunce koje sada sviće a onda pojurila u bezdan.