Metamorf

Knjiga prva: Rutina

Ponovo uhvaćena u istoj rutini sela sam na pod sobe okružena bratovljevim knjigama. Kao i svake subote vadila sam ih, brisala i vraćala istim redom. Veličina i boja, a zatim azbučni red. Skolinla sam pramen kose sa lica i otvorila knjigu čisto da vidim ima li šta novo u njima. Još jedno klasično remek delo. Junak, snažan, lep da lepši ne može biti, dobar, pošten. On se ističe po svemu, nije poput mene. Nemam talenat, čak ni najmanji, spolja izgledam kao još jedna debela devojka zaljubljena u hranu i romane. Kada bi samo bilo tako. Istiktivno sam sa gnušanjem dotakla odvratan ožiljak. Vratila sam knjigu na policu i nastavila istu rutinu. Zarobljena sam u tome da ne mogu prekinuti ciklus više, ppoput hrčka u svom točku dosadio mi je, ali ne mogu niti želim da prekinen krug. Izašla sam iz bratovljeve biblioteke i ušla u njegovu spavaću sobu. Po rutini on je i dalje spavao, tiho sam došla do prozora, podigla roletne tačno do pola i sklonila teške, mirisne zavese. Svetlo se probilo u sobu i bojilo nered u njoj, purpurna, tamno zelena, plava i duboko crvena su preovladavale. Pokupila sam prljave čarape. Složila odeću koja nije toliko vonjala i sve ubacila u mašinu za veš. Uključila sam je i brzo izašla kako ne bi slušala njeno rikanje i škripanje. Vratila sam se u njegovu sobu i krenula da ređam knjige i sveske u posebne gomile. Pokupila sam prljave tanjire i čaše pronalazeći njegove naočare, ispod hrpe jastuka sam našla telefon, a iza stola referat o Atmosferskim promenama. Ostavljajući mu sobu prašnjavu i zagušljivu otišla sam u njegovu kuhinju. Skuvala sam mu gorču kafu i spremila doručak, sve je bilo spremno do pola deset. Čuo se njegov alarm dok sam posstavljala sto. Odnela sam poslužavnik u kuhinju da se mimoiđemo. Čula sam kako je ušao u kupatilo, zvuk brundanja mašine se pojačao. Utrčala sam u njegovu sobu i otvorila širom prozor. Presvukla sam posteljinu i izvukla mu čistu odeću. Iazšla sam iz sobe sa prljavom posteljinom i stala kod kuhinje. Izašao je ne pogledavši me i otišao u sobu da se obuče. Bacila sam mu odeću na pranje i oprala ruke. Uzela sam krpe za prašinu i sačekala petnaest do deset da ode na doručak. Usisala sam i sredila mu sobu. Već kupljeno cveće sam zamenila i napustila njegovu sobu pre deset i petnaest. Ušla sam u biblioteku kako bih učila. On bi se vratio u svoju sobu do jedanaest i ne bi je napustio do ručka u dva. Tata se vraćao sa posla u pola dva. Učim do podneva, od tada kuvam ručak, posle ručka u tri ide ponovno učenje, slobodno vreme je posle i večera u sedam. Ako se šta desi ranije ili kasnije ne znam kako bi njih dvojica to podneli. Sve je ovde jedan beskonačni ciklus beznađa, a ja, ružno biće u njemu.

_______________________________________________________________________________

Nova priča.. Kako vam se čini uvod? :)

Nastavci će biti svaka dva do tri dana.. Ovu priču otprilike usput smišljam.. :)

Hvala.. :D