Metamorf

Spisak razloga

Uz vrisak sam skkočila i shvatila da sam pokrivena ćebetom. Uplašen par zelenih očinu me gleda i pomalo drhti.

-Da li si dobro?-tiho je upitao

Klimnula sam glavom i pogledala ga.

-Teo mi je rekao da vidim da li si budna.-rekao je

-Jesam.

-Hvala za ono juče.

-Bio si svestan!?-upitala sam

-Svi smo samo oni to ne žele da priznaju.

-Zašto?-seo je do mene

-Misle da su pokvareni iznad granice opravke i da im treba Teo više nego bilo kome. Prvenstveno mislim na moju idiotsku, nepromišljenu sestru i na zeta.

-Oh, čekaj, ZETA?-upitala sam zbunjeno

-Da. Venčali su se kada su nas napustili. I ja sam saznao kada smo se okupili. Moroni.-promrmljao je

Shvatila sam da nikada zapravo nisam dugo i nasamo razgovarala sa Lijem. Bio je izuzetno sladak, rupice na obrazima, zelene, poput algi oči i kovrdže.

-Kako ste ti i Aris?

-Mah.. Ček!?

-Ne znam ja ništa!-podigla sam ruke u znak odbranne

Nasmejao se pokazujući blistave zube.

-Sut? Dobar je za zube.-dao mi je crvenu, sasušenu biljku

Sažvakala sam je i osetila gorak ukus u ustima.

-Tebi ne treba Teo?

-Trebalo mi je neko vreme da se odviknem, ali mi više ne treba. Pomogao mi je da zalečim svoje rane.

-On izgleda svima leči rane.-rekla sam

-Pitam se ko će njegove.-odsutno je rekao.

Teo je ušao u pregradu koju sam napravila sa širokim osmehom. Pogledala sam u njegovu crnu kosu i tri mlečna pramena, zatim u povez kojim je skrivao svoju sramotu, te neumorne oči i tu sam stala. Vreme koje sam provela sa Kaidom naučilo me je da ne tražim odgovore u rečima već u delima, da tugu ne gledam u osmehu već u očima, a bol, ona je poput bljeska munje, prodrma ti čitavo telo, izobliči ga i onda nestane, ali ostane strah da se to ne ponovi. Pored osmeha i blagih reči njegovo zlaćano oko uvek je sijalo sjajem koji nije bio srećan, bilo je staklasto, kao zarobljeno između stalnog plača i krika. Ono srebrno je bilo potpuno hladno, kao nova dimenzija Teove ličnosti, ali treptaji na koži kada me njime pogleda ne prestaju. Koža ne laže, a njegova je umorna, istestirana do granica i izmučena. Pogledi su nam se ukrstili i njegov osmeh je splasnuo tek toliko da ga ponovo stavi, ali ovog puta nije bilo toliko iskrivljeno. Levo oko mi je zasuzilo i morala sam da skrenem pogled, ali mi je osmejak ostao na licu. Nisam bila srećna, ali me je nešto u njemu nateralo na osmeh. Kako neko tako sitan može toliko da menja ljude? Li je ustao i prišao mu. Sitan, možda pre. Ova dva meseca su učinila čudo za njega. Jan je bio najviši, ali je Li bio najbolje građen i imao najveće mišiće. Teo je skinuo majcu kako bi je prebacio da se osuši. Iako je bio dvanaestogodišnjak njegovo telo je bilo razvijeno, u poređenju sa mojim jeste bio. Prišao mi je tako, go do pojasa i seo do mene.

-Toliko si se iscrpela da si spavala ceo prošli dan, sada će biti ručak.- izvestio me je

Pokušala sam da ne buljim u njega, ali su moji podivljali hormoni pružali dostojnu dorbu.

-Kada ti je rođendan?-pitala sam

-Nećeš me pitati koji po redu?-gurnuo me je lako laktom

-Rekao si mi da ti je dvanaest godina.