Metamorf

Za sada je zbogom

U neverici sam otvorio oči i razjapio usta da udahnem. Činilo se kao da sam predugo držao dah. Srce je pretilo da će iskočiti iz grudi. Diše, ali nije živa. Poput preplašene životinje je.

- Ru.- pozvao sam i ustao sa poda

Ušla je u moje odaje tren kasnije.

- Da gospodaru.- blago je klimnula glavom

- Saznao sam gde je Tera, hoću da nađeš što je više moguće informacija o tom mestu.

- Kako zapovedate.- rekla je

- I Ru.- zastala je- Ja nisam gospodar, ja sam Teo.

Osmehnula se i otišla. Otišao sam na večeru i video kako su svi tihi. Moj osmeh je splasnuo, ali sam se naterao da ga vratim. Još im samo treba da se muče oko mene.

- Hajde, veselimo se.- rekao sam i seo na čelo stola

- Rastajemo se.- Hio je rekla tužno

- Onda, rastanimo se uz pesmu, muziku, svako zbogom sa sobom nosi sačuvaano zdravo za neki drugi dan.- rekao sam i pomilovao je po ruci

Pokazala je mali osmeh na usnama i Li je podrignuo. Svi smo ga pogledali pre nego što smo prasnuli u smeh. Nije bilo razloga za smeh i svi smo to znali, ali ta histerija iz smeha nam je dopuštala da pustimo sve da ide do centra pakla i neka tamo ostane. U smehu se čuo i po koji jecaj, sve dok se nas petoro nismo zagrlili, kao nekada davno, činilo mi se pre više vekova, ne godina. Razdvojio sam krug između mene i Aris.

- Grupni zagrljaj nije potpun bez grupe.- rekao sam i pružio ruku ka njima troma

Valiris se nećkala, dok je sestra nije povukla zajedno sa Kaidom.

- Verujete nam?- upitao je

- Možda.- Jan je odgovorio

Sve je tako čudno na ovom ostrvu okruženom zelenom vodom. Čas želim da se isplačem dok mi ne ponestane vode, čas žwlim da se smejem iz sveg glasa i trčim niz padinu, a ima trenutaka kada samo želim da sedim u mraku.

Jedno po jedno u miru su se razilazili. Krenuo sam napolje na čist vazduh kada sam sreo Valiris pred stepenicama. Gledala je u tamu noći.

- Ne možeš da spavaš?- pitao sam

Odmahnula je glavom.

- Idem izvan granica ostrva. Tako je dugo bilo.- rekla je i sklonila pramenove svoje divlje kose- Nekada se pitam kako je moj život izgledao pre, a onda se setim njega.

- Oca?- upitao sam

- Mog verenika.- rekla je- Ugovoreni brakovi su u glavnom katastrofe. Kada mi je bilo pet ošišao mi je kosu na muško, zato što sam ga pobedila u trulim kobilama. Sa šest je počeo da me dodiruje, njemu je tada bilo četrnaest. Tada sam mu slomila ruku. Ru ga je odgurnula od mene i on ju je ošamario. Niko ne sme da dira moju sestru.- rekla je i pljunula na zemlju kao da se vratila u trenutak

- Braniš je. To je lepo od tebe.

- Ja sam ona koja je ratnica.

- Ali to je lako mogla da bude ona.- rekao sam

- Da, zbog toga želim da je zaštitim.- zevnula je- Čini mi se da je kasno.- pogledala je u mesec- Laku noć.

Klimnuo sam glavom i ustao. Krenuo sam ka šumi. Šetnja mi pomaže da se smirim i saberem. Takođe ću se izmoriti i neću ništa sanjati.

Između drveća sam ugledao siluete, bile su isprepletane. Prišunjao sam se bliže i izvirio iza drveta, sliuete uopšte nisu bile blizu jedna drugoj. Kaid je sedeo naslonjen na drvo i držao se za glavu, a Ru je poput mene virila iza tanke breze. Njena svilena bela haljina je lepršala na tankom vetru. Pomislio sam da joj priđem kada je Kaid podigao glavu. Ona je kročila izvan svog skrovišta na mesečinom obasjane grane. Nisam mogao da joj vidim izraz lica. Osećao sam se nepristojno, narušavam nečiju intimu, ali nisam mogao da odem, bio sam previše radoznao. Čitava šuma je spavala, zbog čega su njihovi tihi glasovi odzvanjali.