Metamorf

Živ

Sedeo sam na grani starog Junkovog drveta naslonjen na stablo i čitao knjigu. Kaid je trenirao Zuru dok su Li i Aris bili na malom proplanku i uživali u poslednjem danu ovde. Ru je stala ispod mog drveta i dobacila mi luk koji sam poneo sa Jaga.  Podigao sam obrvu i ona je samo produžila. Koža joj je bila skoro providna i videle su se sve plave vene i ljubičasti kapilari. Išli smo kroz šumu prilično duboko. Pazio sam na svaki njen pokret. Naglo se okrenula i plava svetlost je krenula ka meni. Instiktivno sam stvorio štit od kristala koji se raspao i odbacio me unazad. Luk se pojavio u pravoj veličini. Od travke sam stvorio strelu dok je ka meni ispaljivala raznobojne svetlosti. Imao sam čist hitac na njenu glavu, ali sam oklevao. Pogodila me je zelena svetlost i primorala da padnem. Osetio sam kako gubim kontrolu nad sobom i moje telo postaje mlitavo. Prišla mi je i čučnula.

- Koliko god teško bilo ubiti, ne oklevaj.- rekla je i dodirnula mi lice

Trnjenje je nestalo. Osetio sam kako ponovo mogu da mičem usne, a zatim deo po deo tela.

- Šta si ti?- upitao sam zaintrigiran ovom albino lepoticom

-Prvo ću ti otkriti nešto drugo.- dala mi je ruku da ustane i sprovela me dublje u šumu

Pogledao sam preko njenog ramena kada se zaustavila. Vilaris, crvena devojka stajala je na čistini od oko metra kvadratnog. Raširila je noge koje su izašle kroz šliceve svilene, smaragdne haljine. Na obe noge joj je bio vezan po mač. Izvukla ih je. Bili su tanki i oštri poput igala. Ne verujem da bi odsekli prst, a kamoli glavu, ali lako mogu pronaći rupu u oklopu.

Bacila se napred izvodeći finte pre nego što jeizvela stoj na rukama okrivši da njena haljina se lako pretvara u pantalone. Ru je rukom stvorila tako žive figure svuda oko nje dok je Vilaris čekala strpljivo. Nikada nisam video nikoga da se tako bori. Zamahnula je svojom dugom kosom i isekla čoveku lice skrivenim kristalima u njoj. Izgledalo je kao da pleše, smiren izgled lica, sem povremenih ugriza usne, preciznost i gracioznost pokreta. Izvela je još jednu fintu i slomila čuvaru vrat. Spustila se na zemlju i zabacila svoju kosu unazad lagano ustajući u svoje prethodno držanje. Gledao sam je širom otvorenih usta.

- Jednoj ženi pre mnogo godina su se rodile bliznakinje pod Troinom kometom. Znate li šta je to?- upitala je i sprovela me dalje

- Da, kometa koja dolazi svakih dvesta jedanaest godina, sa sobom donosi veliku moć i daruje ih novorođenima...- rekao sam i zastao pokušavajući da se setim ima li još nešto

- Obe devojčice su imale plamenu kosu koja je sijala u noći i smaragdne oči kao i sama kometa. Majka ih je volela obe, ali otac ne, znao je da je jedna od njih predodređena da bude najbolji ratnik na svetu, da će nositi smaragdno odelo i bljuvati vatru. Isto tako je znao da drugo dete deli moći sa prvim i zbog toga crvena ratnica neće živeti. Ne shvataj pogrešno, bio je srećan zbog ćerki, ali želeo je moć. Zbunjen čovek.- uzdahnula je- Načuo je da u dolini Seh postoji izvor koji izvlači život i daruje ga drugome. Bio je to opasan put, ali on je spakovao ženu i obe ćerke. Nije im davao imena, nije želeo da se vezuje. Majka nije dočekala kraj puta. Otac je sa bebama došao do izvora. Tada je nastala dilema, koju od njih. Rada ona starija ga uhvati za prst i guknu onim nežnim bebinim glasom. Stavi nju na obalu, a drugo dete sa gorkim suzama stavi na kristalnu površinu jezerceta i gledaše kako se niti obavijaju oko nje i kako bebina kosa gubi boju. Kada je beba nestala on uze svoju ćerku i dade joj ime Valiris. To ime znači ono što ona jeste Crvena ratnica.

- Kako je mogao da žrtvuje bebu!? Da li mu je ikada oprostila?- bio sam zbunjen i kanalisao mržnju ka tom čoveku

- Nisam završila.- pogledao sam je začuđeno- Pre nego što čovek krenuše nazad sa detetom začu glas. Okrete se i vide Belu agritis. Vidovnjakinju. Ona je osnivač paganskog naroda Brija i jedna vrsta njihovog Boga. U rukama je nosila zamotuljak. Ono što mudrost donosi smrt lako ne može uzeti. Te reči mu je izgovorila na prastarom Bielinskom, to je prvi jezik Brija. Čovek je uplašeno prišao i uzeo zamotuljak, zaprepastio se. Bela kosa, providna koža i bez dužica, kao da je imala samo beonjaču i zenicu. Jer ne važi ono što je spolja, već mudrost iznutra.