Metamorf

Zaleđena vatra

Sve je bilo tako živo. Tako stvarno. Još jednom sam protrljala zglobove. Mogla sam da osetin omče na njima. Grlo me je peklo. Zatvorila sam oči, ali su se pojavljivale slike sna. Otvorila sam ih i pogledala ka otvoru pećine. Za ovih nedelju dana Zura se udvorstručila i sada je spavala ispred pećine, preko njene ponoćne kože pružali su se prvi, još ne razdanjeni zraci. Kaid je spavao na krevetu, njegov ožiljak sveže ušiven. Stomak me je mnogo boleo i grčio se. Osećam odvratan miris kako mi peče nozdrve, Zurra je ispuatila goluba u snu. Prekrila sam nos tkaninom majce i videla kako se iz nje skotrljao svitak.

-Dete četvorice.-rekla sam i uzela ga

Preskočila sam Zurin rep i pogledom stvorila fotelju iz zemlje. Sela sam i uzela svitak. Sastojao se iz dva pergamenta, na jednom su bile slike, kao da objašnjava anatomiju njih, samo što ne pokazuje mišiće ni kosti već nešto pod nazivom Tin. Pogled mi je poleteo na nebo i spustio se na obalu. Ukočila sam se, gledala sam kako se ljudi iskrcavaju. Noge su se pokrenule same, pala sam preko Zure i ona se okrenula, ustala sam i potrčala do kreveta. Drmala sam Kaida dok je on pospano otvarao oči.

-Ljudi. Ovde su neki ljudi!-rekla sam

Odgurnuo me je brzo i hitro, golih prsa, istrčao na liticu. Pogledao je u Zuru i ona je postala nevidljiva. Osetila sam vetar dok je mahala krilima i uspinjala se.

-Spremi se.-rekao je-Za njih ti nemaš moći.

-Z..

-Tera.-rekao je i uhvatio me za podlakticu-Nemaš moći.

Klimnula sam glavom plačno.

-Zgrabi svoje mačeve.

-Da li ću u..ubiti?

-Nadajmo se da nećeš.-gurnuo me je nazad u pećinu

Vladanjem zemljom sklonila sam sve naše stvari i pećinu ispunila šiljcima. Pogledao me je sa podignutom obrvom.

-Hej, bolje za nas.-rekla sam

Napetih tela smo čekali. Htela sam da pozovem Akija, da proverim da li je Teo na sigurnom, ali nisam mogla da ispraznim um. Pokušavala sam da se setim svega što me je Kaid naučio o mačevanju i što mi je Teo rekao, ali što sam se više trudila to mi je bilo gore i udaljenije. Uskoro smo čuli buku u podnožju planine. Uzdahnula sam polu glasno, činilo mi se da naši otkucaji srca odzvanjaju po pećini i odbijaju se. Kaid mi je stegao desnu ruku. Htela sam da vrsinem, ali sam samo zagrizla usnu. Već nekoliko trenutaka je mirno, previše mirno. Uz fijuk nešto se zabilo u liticu i prva ruka se pojavila. Srce mi je ubrzalo dok me je nelagodnost u stomaku pritiskala i terala da plitko i brzo dišem. Šake su mi pobelele od jačine stiska na mačevima. Kolena mi klecaju dok se prva figura uspravlja u punu visinu. Njegiva plava, masna kosa i tri pletenice iz brade. Sada sam ja stisla njegovu ruku. Pored njega su se uspela tri vojnika, izgleda da su svi Brijanci plavušani. Sledeći je bio mladić, oko dvadesetak godina, kosa mu je bila svetlo plava, a oči, koliko mi se čini, zelenkaste. Pored njega se uspela devojka. Na sebi je imala oklop oko grudi, bele boje sa zlatnim cvetovima. Dole je nosila široke pantalone, njena kosa je bila upletena u dugačku pletenicu koja se spuštala niz njena leđa. Ugalj crne šiške padale su na njeno lice, nežnije od latica ruža. Bila je tako prelepa, ali njen pogled je bio smrtonosan, kao da je mogla da vidi sve i svakoga.

-Kaide, zar ovako dočekuješ svoju sestricu?-pitala je piskutavim, otrovno lepim glasom

Ispravio se i uvukao mačeve, oklevajući uradila sam isto. Lajla je stajala uspravno i smejala se svojim predivnim belim zubima.

-O, pa ti si našao nekog jednako odvratnog da ti pravi društvo.-mladić ga je ismejavao kada smo se pojavili

-Začepi Un.-zaskitao je