Prvi susret

229 21 9
                                    

Umivanje slanom vodom je jedna od najgorih stvari koje su mogle da mi se dese. Skinula sam zavoje i ogledala se u vodi. Pešačili smo već nekoliko sati. Noge su me bolele i bile su podbule. Zagrizzla sam usnu i osetila ukus krvi u ustima dok sam cedila gnoj. Sada, ostavljena sa svojim mislima, ovo mi se činilo sve gluplje i gluplje. Kako sam mogla da se nađem ovde? Da li je sve ovo u mojoj glavi? Odbacila sam tu mogućnost, previše me je bolelo da bi bilo u mojoj glavi. Sunce mi je govorilo da je podne. Analizirajući njihovu odeću i okolinu rekla bih da neću u skorije vreme naći na igraonicu u kojoj bi mogla da igram LoL. Sa uzdahom sam se okrenula ka njima sa oparnim rukama. Bili su krajnje fascinantni, rekla bih da su Aris i Jan bili u nekom srodstvu prema načinju ponašanja, najiži meni bio je Teo. Sedeo je sa prekrštenim nogama, kao u turskom sedu, držao glavu nisko, kosa mu je padala naa lice, izgledao je kao da spava. Hio mi je prišla i još jednom sam se našla u senci njene besprekorne lepote.

-Teo kaže da si posebna.-rekla je i sela pored mene

-Shvatam zašto to kaže.-rekla sam i pokazala na svoj ožiljak

-Znaš on ne gleda ljude tako.-rekla je

-Da ih možda ne gleda srcem?-sarlastično sam pitala i dunula u nekoliko slepljenih pramenova kose.

-On je video toliko stvari za to svoje malo godina.-preko ramena, zdravim okom sam ga odmerila

Nije mu bilo više od dvanaest godina, lice mu je bilo potpuno detinje, čisto i uvek sa osmehom.

-Koliko je tebi godina?-pitala sam procenjujući je

-Zašto me tako gledaš?-upitala je i nakrivila glavu

Zatresla sam glavom i pustila kosu da mi slobodno pada na lice. Slegla je ramenima.

-Meni je sedamnaest.-rekla je

Osmehnula sam se sama za sebe.

-Tvom bratu šesnaest?-upitala sam

Začuđeno je klimnula glavom.

-Vidi se  po njemu da ulazi u pubertet, ima malo bradice, ali ne dovoljno da se obrije, glas mu se menja, ponekad je visok, a nekada dublji.-rekla sam

-Sjajno opažaš.-Jan je prišao-Znaš da pecaš?-pitao je i bacio mi zaoštren štap

-Šta bi trebalo da radim sa ovim?-pitala sam zbunjeno i ustala

Zagledao se u vodu, nisam videla u šta, za tren je zategao mišiće i bacio štap poput koplja. Za štapom je skinuo majcu sa sebe i golih prsa uleteo u vodu. Izvukao je štap i na nkemu ribu veličine bebe medveda.

-To treba da radiš sa njim.-rekao je podrugljivo

-Ne znam da plivam.-rekla sam i ugurala mu štap u ruke

-Kako je šarmantna.-prokomentarisao je

Pogrbljena prišla sam Aris. Kuvala je nešto u ogromnom loncu.

-Hoćeš da pomogneš?-plave oči su joj bile nasmejane isto koliko njene usne boje mesa, nešto između modre i ljubičaste.

Tamnu kosu sa pramenovima bele boje je skupila sa strane i vezala trakom. Tooliko godina sam kuvala, ali nikada nisam volela to da radim. Odmahnula sam glavom i sela pored nje. Osećala sam se beskorisnom, ali šta sam mogla.

-Da li bi mi donela drva?-upitala je i pokazala ka šumi

Bezvoljno sam ustala i očistila haljinu. Moraću da nabavim neku drugu odeću, ne volim haljine, a i rukavice za ruku, peče me od ovog sunca. Teo je doskakutao do mene kako sam prešla put koji je vodio do šume. Dao mi je nož u desnu ruku, ali sam ga ja prebacila u levu.

MetamorfTahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon