Metamorf

Dreon

Bubnjanje u mojim slepoočnicama je postalo nepodnošljivo. Pokušala sam da pomerim ruke i stavim promrzle prste, ali nisam mogla. Lice mi je polako trnulo, poželela sam da ga pomerim, napravim grimasu, ali nisam vladala sobom. Osetila sam kao da se davim, nešto hladno mi je ulazilo u pluća, u čitavo moje telo. Nisam znala kako da dišem, bespomoćno sam pokušala da zagrcam, ali nije bilo pomoći. Poput davljenika izvučenog na kopno odjednom sam odskočila od podloge na kojoj sam ležala i duboko uvukla vazduh u pluća. Otvorila sam oči kako bih se susrela sa zalaskom sunca. Kada sam krenula u školu prošlo je podne. Ovo podamnom nije bio asfalt. Zabila sam nokte u pesak i još jednom grozničavo udahnula. Uši kao onda da su se privikle ne novi zvuk, kasnije je došao osećaj, zaprepašćeno sam se okrenula shvativši da mi je kosa puštena i da me neko tapše po leđima. Dečak smaragdnih očiju i devojčicca istih takvih su gledali u mene i nesigurno se smeškali. Crte lica su im bile besprekorne, a kosa u loknama, dečak ju je imao pokupljenu u palmicu na vrh glave, a devojka puštenu.

-Probudila se.-devojka je objavila i ustala

-Kako si?-dečak je stavio ruku na moje čelo

Odmakla sam se uplašeno, čitavu težinu sam prebacila na desnu ruku i pala na pesak.

-Hej, u redu je.-osmehnuo se-Kako se zoveš?

-Kako se ti zoveš?-upitala sam i dalje pokušavajući da pobegnem

Nasmejao se. Primetila sam na plaži iza njega šator i kako iz njega izlaze ona devojka i još dve prilike.

-Li ostavi devojku!-muški glas je rekao

Mladić nije ličio na azijata kako bi nosio ime Li. Imao je tamniju boju kože i snažne ruke. Devojka koja je ličila na njega nam je dotrčala, shvatila sam da je bosa, kao i da na sebi nemam odeću u kojoj sam pošla u školu. Na sebi sam nosila narandžastu, prostu haljinu i žućkaste japanke. Haljina je bila na široke bretele tako da se jasno videla moja izgorela ruka.

-Hio, pomozi joj ti, čini se da se slabije snalazi.-rekao je i pokazao kao da sam glupa

Uvređena digla sam se na noge i očistila pesak sa sebe.

-Ko ste vi?-upitala sam

-Meni izgleda sasvim dobro.-rekla je zlokobno

Bili su brat i sestra, to nije dolazilo iz njihovih sličnosti po izgledu već i po odnosu. Ona je bila starija sestra koja je volela da se prema njemu odnosi kao da je beba, ali je on taj koji njih izdržava.

-Niste mi odgovorili.-rekla sam

Dve prilike koje je pozvala iz šatora su se približile, to su bila dva mladića, jedan od njih je bio niži od mene sa čudnom kosom koju nisam uspela sasvim da sagledam, a drgi je imao kratku kosu, obrijanu sa strane.

-Kao što si čula ja sam Hio, a ovo je moj brat Li.-rekla je

Okrenula sam se samo da vidim kako je sunce iste boje kao moja haljina.

-Šta se desilo sa gradom?-pitala sam

-Ostavili smo ga pre nekoliko sati.-Li je rekao

-Ostavili!?-krenulo je da mi se vrti u glavi-Gde sam ja?

-Smiri se.-dečački, umilan glas mi je rekao

Videla sam da su se ona dvojica spustili do nas. Uspela sam nižeg dobro da pogledam, imao je oči koje su se prelivale na zlatno, srebrnkastu kosu sa tri crna pramena, ono što mi je bilo čudno u vezi njegove kose bilo je to što je stajala uspravno, poput čirokane i padala u slapovima niz njegova leđa.

Postajalo mi je sve teže da gledam.

-Ona krvari moroni!-viši mladić je rekao i projurio između brata i sestre