Metamorf

Izdaja sa razlogom nije izdaja

Moje srce je težilo tonu dok sam nameštala kamenje u pećini. Suze se nisu slivale zbog tereta već zbog idiotizma koji vlada mojim telom. Sela sam na pod pećine i oslenjenih laktova na kolena setila se onoga što se desilo pre samo nekoliko sati.

Da nisam sva bila napeta ne bih ni shvatila da se desilo. Njegove usne su okrznule moje dovoljno dugo da to osetim, ali toliko kratko da ni ne shvatim. Pogledala sam u njega i shvatila da je već posramljeno ustao.

- Šta je to bilo?- pitala sam

- Ništa.

Osetila sam kako mi srce gori.

- Bilo je lepo.- priznala sam i spustila glavu rumenih obraza

Okrenuo se brzo i propevši se na prste ponovo dotakao moje usne, ovog puta samo malo duže. Ovog puta sam se ja odmakla osećajući nelagodu u stomaku. Zašto moram ovo da radim.

- Nedostajaćeš mi.- rekla sam i otrčala

Nije pokušao da me prati. Mora da je podjednako zbunjen koliko i ja.

Prešla sam prstom preko usana. Prvi poljubac nisam dobila od slavne ličnosti, mega zvezde, dobila sam od dečaka nižeg i verovatno mlađeg od mene koji živi u svetu za koji niko nije čuo. Nemam osmeh na licu kao većina devojaka kada se poljubi, čvrsto ih stišćem i grizem dok se koncentrišem. Aki uleće u pećinu i liže mi lice. Pustila sam jecaj i pala na dupe. Obgrlila sam ruke oko njega i zajecala još jače, nisam se ovoliko bojala od zime nakon mamine smrti.

Čega se bojiš?

Posledica.

Uradila si ono što si smatrala ispravnim.

Da, ono sto sam ja smatrala ispravnim. Rizukujem njihove živote zbog jednog.

Ali sve si isplanirala.

Da li sam?

Da, jesi, sada se saberi, uživaj sa njima, Teo te traži.

Podigla sam pogled ka njemu. Ustala sam i stala na ivicu. Pogledala sam levo ka putu i videla ga kako stoji. Podigao je glavu i bledi osmeh mu je prešao preko lica. Srce mi je ubrzalo ritam, počela sma da se gušim. Skoncentrisala sam misli na činenje pećine nevidljivom kao što je bila i odvojila ruku od ulaza. Mahovina se obmotala i ja sam se primakla zidu iza mojih leđa. Sa rukama na leđima naslonila sam se na zid. Polako mi je prišao.

- Izvini.- rekao je

- Za šta?- upitala sam

- Za poljubac.- nije to trebalo da uradim

- Rekla sma ti da je bilo lepo. Samo...

- Ti se večeras vraćaš.- dopunio je

Niko nikada nije bio toliko utučen zbog mene.

- Mama mi je jedonm rekla da svi zaslužjemo barem trunku sreće.- uzela sam njegovu ruku osećajući se kao malo dete

Podigao je pogled ka meni, falilo mu je nekoliko santimetara da bude moje visine, osmeh mu je porastao.

- Da li bi podelila svoju trunku sreće sa mnom do zalaska Sunca?- pitao je osmehujući se

- Ako ti želiš da je provedeš sa mnom.- rekla sam i on nas je vinuo u vazduh

Spustili smo se na obalu gde smo se ikrcali i umočili noge u azurnu vodu.

- Čudno mi je što sam starija od tebe.- rekla sam osećajući kako me nešto tera da se naginjem ka njemu

- Starija?- okrenuo se ka meni- O slatka patko!- ovo me je nateralo da se nasmejem glasno- Šta? Možda izgleda tako, ali ja nemam dvanaest godina.